Кабларски каменоресци
Кабларски каменоресци потичу из села чачанских села Рошци и Врнчани. Спомењарили су на ужем простору Карадага (назив за седам-осам кабларских села присутан у народној традицији све до почетка 20. века) и суседним областима. Кабларску стилску групу одликује специфична писана и ликовна тематика на коју је у знатној мери утицала црквена уметност оближњих манастира Благовештења и Никоља. Ово се највише огледа у споменичким постољима у облику црквица и клесаним елементима који опонашају фреско декорацију.[1]
Кабларски каменоресци[уреди | уреди извор]
Истакнути представници[уреди | уреди извор]
- Нићифор Милић (1853-1914) из Рожаца
- Обрад Оџић (1862-1952) из Врнчана
- Драгић Срђић (1886-1970) из Рожаца
- Радомир Илић (1895-1973) из Врнчана
- Павле Ранковић (1856-1921) из Пријевора
Мање познати мајстори[уреди | уреди извор]
Осим побројаних каменорезаца, овде условно треба поменути Обрена Радовића из Вранића који је мајсторисао половином 19. века и Радомира Митровића из Рожаца, који је радио од 1926. па све до 1980. године.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.