Кавал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кавал

Кавал је косовско-македонски народни дувачки инструмент који је отворен са обе стране цеви и израђен од једног комада дрвета. Дрво које се користи за израду кавала је обично јасен, а може бити шљива, дрен, зова, бадем итд. Горњи крај кавала где се дува је мало искошен, тако да усне лакше належу, и има оштре ивице под углом од 45°. Може бити украшен дуборезом и то целом дужином, али то није правило.

Начин свирања[уреди]

Кавал с предње стране има седам рупа за прсте којима се свира и још једну за палац на полеђини инструмента. Рупе су равномерно распоређене (до 2 cm удаљености једна од друге рупе), с тим да је шеста рупа отприлике на средини инструмента. При крају кавала постоје још четири рупе које служе за резонанцију звука и обично се у народу зову „ђавоље рупе“.

За време свирања, кавал се држи са обе руке, под углом од око 45° у односу на тело. На доње четири рупе свира се прстима једне руке, а на горње три рупе и рупи за палац свира се прстима друге руке. Уста покривају приближно ¾ од краја кавала где се дува. Свирање се постиже тако што се дува дијагонално од кавала, тј. на саму ивицу кавала. За време свирања на овом инструменту, усне имају облик пољупца. Са променом јачине дувања, мења се висина звука и самим тим се производе различити тонови.

Тоналитет[уреди]

У зависности од тоналитета, кавал може бити урађен у вишем регистру (C, Cis), у средњем регистру (D и H) или у ниском регистру (A и B). Кавал може да свира 2 1/5 октаве хроматомске скале. Звук је топао, меланхоличан и пријатан.

Кавал је у прошлости био пастирски инструмент, који се данас користи у народним песмама и играма, као део ансамбла или за соло свирање. Кавал се често свира у паровима, што тада чини свирање или свирку која се назива езгија. Први свирач је кавалџија (или вођа), док је други полагач, који прати са једним ниским лежећим тоном. Углавном се свира са кавалом у истом тоналитету, обично мањем, као што је C, Cis, D, иако се користе и други тоналитети. Унутрашњи калибар тј. промер од кавала је 16 mm (спољњи промер је од 20 mm до 20,5 mm), али има и таквих код којих је унутрашњи промер 17 mm, па чак и 15 mm.

Кавал обично стоји на дрвеном доку (арбија) као својеврсном држачу, који штити да не дође до кривљења и чува унутрашњост стално замашћеном.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]