Кавкаски канати

С Википедије, слободне енциклопедије
Кавказ почетком 19. века после руске окупације Грузије. XVIII-XIX.
Канати у 18-19. веку.
Мапа Кавкаских каната и датум њиховог освајања од стране Русије у руско-персијским ратовима.

Кавкаски канати,[1] или Азербејџански канати[2] или Персијски канати,[3] су обухватали различите покрајине и кнежевине Персије на територији Кавказа (данашњи: Азербејџан, Јерменија, Грузија и Дагестан) у периоду позног Сафавидског царства до династије Каџари.[4] Канатима су углавном управљали канови[5] туркијског (азерског) порекла[6][7] и били су вазали персијског шаха (краља).[8] Персија је трајно изгубила део ових каната у руско-персијским ратовима током 19. века, док су преостали сједињени са Персијом.

Списак каната[уреди | уреди извор]

Канати који су припали Руској Империји:

  • Каспијска обала од севера ка југу:
  • Таркијски шамхалат (руски протекторат од 1813, укинут 1867)
  • Дербентски канат (1806. анексиран од стране Русије, исте године укинут)
  • Мехтулијски канат
  • Кнежевина Кајтак
  • Кнежевина Табасаран
  • Кубински канат (руски протекторат од 1805, укинут 1816)
  • Баку канат (1806. анексиран од стране Русије)
  • Талишки канат (руски протекторат од 1802, укинут 1826)
  • Џавадски канат
  • Унутрашњи Дагестан:
  • Газикумушки шамхалат[9]
  • Газикумушки канат (под руским утицајем од 1811, укинут 1860)
  • Аварски канат (руски протекторат од1803, укинут 1864)
  • Јужне планине од запада ка истоку:
  • Јеревански канат (окупиран 1827, анексиран од стране Русије 1828)
  • Нахчивански канат (окупиран 1827, анексиран од стране Русије 1828)
  • Генџенски канат (окупиран од стране русије 1804)
  • Карабашки канат (руски протекторат од 1805, укинут 1822)
  • Илизујски султанат (руски протекторат од 1806, укинут 1844)
  • Шакијски канат (руски протекторат од 1805, укинут 1819)
  • Ширвански канат (руски протекторат од 1805, укинут 1820)
  • Јужно од реке Аракас:
  • Табришки канат
  • Урмијски канат
  • Ардабилски канат
  • Занџански канат
  • Хојски канат
  • Марандски канат
  • Халхалски канат
  • Сарабски канат
  • Макујски канат
  • Карадашки канат
  • Марагешки канат
  • као и:
  • Шурагелски султанат на раскршћу Грузије, Турске и Персије
  • Шамшадилски султанат и Казахшки султанат, северно од језера Севан [10]

Поред тога, неким мањим деловима Дагестана управљају углавном независне сеоске заједнице / федерације пре руског освајања области:[11]

  • Федерација Ахти
  • Федерација Акуша-Дарго
  • Федерација Андалал
  • Федерација Џаро-Белокани, данас припада Азербејџану
  • Хиндал, у близини Гимрија
  • Федерација Рутул

Већина горенаведених подручја до доласка Руса била је део иранског света,[12] и била је под великим степеном персијске контроле (Закавказје и делови Дагестана).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cronin, Stephanie, ур. (2013). Iranian-Russian Encounters: Empires and Revolutions Since 1800. Routledge. стр. 53. ISBN 978-0415624336. 
  2. ^ The term Azerbaijani (or Azeri) khanates is used by several authors: Тадеуш Светоховски. Руски Азербејџанац, 1905-1920: Формирање националног идентитета у муслиманској заједници. Кембриџ, УK, Кембриџ прес. 2004. ISBN 978-0-521-52245-8.
  3. ^ Ronald G. Suny. "They Can Live in the Desert but Nowhere Else": A History of the Armenian Genocide", (Princeton University Press, 2015), 70;
  4. ^ George Bournoutian. The Khanate of Erevan Under Qajar Rule: 1795-1828. (Mazda Publishers, 1992), p. xxiii;
  5. ^ World & Its Peoples: Middle East, Western Asia, and Northern Africa. Marshall Cavendish Corporation. 2006. ISBN 978-0-7614-7571-2. стр. 751.
  6. ^ Russian Azerbaijan, 1905–1920 By Tadeusz Swietochowski pp. 272
  7. ^ Russia & Iran, 1780-1828 By Muriel Atkin, Page 16-20
  8. ^ Encyclopedia of Soviet law By Ferdinand Joseph Maria Feldbrugge, Gerard Pieter van den Berg, William B. Simons, Page 457
  9. ^ Marie Broxup, The North Caucasus Barrier: The Russian Advance Towards the Muslim World, C. Hurst & Co. Publishers, (1996). pp. 31ff
  10. ^ Arthur Tsutsiev, Atlas of the Ethno-Political History of the Caucasus, 3. 3. 2004.
  11. ^ Hans-Heinrich Nolte (ed.), Innere Peripherien in Ost und West, Verlag Franz Steiner, (2001). pp. 151 (German)
  12. ^ Multiple Authors. „Caucasus and Iran”. Encyclopædia Iranica. Приступљено 3. 9. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cronin, Stephanie, ур. (2013). Iranian-Russian Encounters: Empires and Revolutions Since 1800. Routledge. стр. 53. ISBN 978-0415624336.