Пређи на садржај

Кадија

С Википедије, слободне енциклопедије

Кадија или кадијиница/кадиница[1] (арап. قاضى) јесте судија у муслиманском свету, који суди према шеријату — исламском верском закону. С обзиром на то да ислам не прави разлику између духовног живота и материјалне стварности, кадије (али не и кадинице) могу се бавити свим правним проблемима муслимана.

Историја

[уреди | уреди извор]
Абу Зајид пред кадијом маратским, 1334. година

Кадија се појављује први пут за време Омејада, када је био секретар гувернера. Улога кадије је била врло битна на почетку ислама и обликовања исламског верског права — шеријата.

На острву Мајото, једном од Коморских острва, титулу кадије носио је Умар који је — након освајања овог острва и припајања истог Султанату Коморских острва — управљао тим острвом од 19. новембра 1835. до 1836. године.

Савремено исламско право

[уреди | уреди извор]

У исламским земљама где је створена конституциона влада, као у случају Републике Турске где шеријат није основ правног система земље, термин кадија се и даље користи за судије или магистрате. У земљама у којима је створен хибридни правни систем, као на пример у Египту, кадије су главне за решавање спорова око засебног и казненог права. У неким исламским земљама, где је положај кадије био сведен само на одговорност за саслушање сведока или је чак био укинут у процесу приближавања западњачком моделу, поново се обнавља положај кадије (нпр. у исламској покрајини Нигерије).

Када је реч о тежим пресудама, кадијине одлуке мора одобрити муфтија, нарочито у случајевима где је донета пресуда о највишој казни, да би се било сигурно да је пресуда у складу са исламским законом.

У Турској, кадије поставља велију емир (тур. veliyu l-emr). Као последица деловања реформистичких покрета, државни судови су заменили кадије које су некад имале широке одговорности.

Жене као кадије

[уреди | уреди извор]

Кадинице су историји веома редак случај. Иако је улога кадије традиционално ограничена на мушки пол, неке жене су ипак биле именоване на положај кадинице последњих година. Две жене су 2009. године постале кадинице; именовала их је Палестинска Самоуправа у Западној обали.[2] У Малезији су 2010. године две жене постале кадинице, такође. Међутим, одлучено је да као особе женског пола оне могу да суде само у случајевима притвора, алиментација и питања заједничке имовине, не у случајевима криминала или развода који заправо и чине већину посла кадије.[3] Индонезија броји чак око 100 жена кадија.[3]

У свету исламских учењака постоје неслагања око тога да ли су жене квалификоване да делују као кадинице или не,[2] што је бесмислено и заостало размишљање јер људска права жена, мушкараца, транссексуалаца, хомосексуалаца и других полова у свету на одабир професије морају да буду једнака без обзира на ниже нивое права људи као што су она које одређује поједина религија или конфесија.

Алкалди (шп. alcalde), шпански израз за градоначелника, потиче од арапског термина El Qadi који означава кадију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). „РЕЧНИК УЗ ПРАВОПИС”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 339. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. „кадија, кадијин, кадијиница, кадиница, кадијински и кадијски (боље него кадински), т. 18 
  2. ^ а б Prusher, Ilene R. (13. 5. 2009). „New female judge transforms Islamic court”. The Christian Science Monitor. 
  3. ^ а б Taylor, Pamela (7. 8. 2010). „Malaysia appoints first female sharia judges”. Washington Post. Архивирано из оригинала 04. 11. 2013. г. Приступљено 29. 02. 2016. 
  • Qureshi, Dr. Ishtiaq Husain (1942). The Administration of the Sultanate of Delhi. Pakistan Historical Society. стр. 313. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]