Калварија Кањижа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kurgan back.png
Калварија Кањижа
Calvary Hill in Kanjiza, Serbia (detail).jpg
Калварија Кањижа на мапи Војводине
Калварија Кањижа
 Назив хумке или групе:
Калварија
 Кодни назив:
BAC423
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
 Традиционални назив:
мађ. Kálvária-domb
 Порекло назива:
Традиционални
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—III.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
50×46 m
 Висина (приближно):
5 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Добро
 Археолошки истражено:
Не

Калварија Кањижа је стара хумка на југозападу Кањиже на коју су мештани с правом поносни, јер је један од најбоље сачуваних праисторијских кургана на тлу Србије.

Овде имамо пример када је хришћанска црква и традиција, вероватно сасвим несвесно, присвојила и сачувала верски објекат паганског порекла.

Опис[уреди]

Курган Калварија у Кањижи

Калварија је сакрални верски објекат католичке процесије-ходочашћа који се обично гради на неком узвишењу. Уколико природног узвишења није било (на пример у Бачкој равници) онда је послужио и брег вештачког порекла, као древни курган код Кањиже који је иначе део једног већег низа кургана сличне грађе и величине — хумке Потисја.

Овај тумул је значајан због тога, јер је захваљујући чувању одолео зубу времена, природна вегетација на њему је спречила утицај ерозије, те се може сматрати да је тек незнатно изгубио од свог оригиналног облика. Преко ове хумке, можемо стећи слику о оригиналном изгледу тумула које су правили народи који су пре неколико миленијума са истока стигли на простор Европе.

Скоро савршеног је кружног облика, и прилично велик, релативна висина му је близу 5 m, а ширина преко 50 m.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]