Калидаса

Из Википедије, слободне енциклопедије

Калидаса је био индијски песник и драматург, један од најпознатијих писаца на санскриту.[1] Живео је највероватније око 400. године у време Гупта царства.[2] Описан је као један од девет „драгуља“ на двору краља Викрамадитје. Дела су му била инспирисана Хинду митологијом и филозофијом.

Осим о његовим делима, ништа се са сигурношћу не може рећи о Калидасином животу.[3] Не зна се поуздано ни где ни када је живео. Према легенди песник је био познат по својој лепоти, због чега се у њега заљубила принцеза којом се касније и оженио. Међутим, према истој легенди, Калидаса није био нарочито образован, и принцеза се стидела његовог незнања и грубости. Као посвећени поштовалац богиње Кали (његово име у буквалном преводу значи Калиин слуга), Калидаса је позвао у помоћ богињу када је одлучио да почини самоубиство, након што му се супруга ругала. Уместо тога, она га је наградила изузетним даром разума. Тада је постао најсјајнији од „девет драгуља“. Легенда такође каже да га је убила куртизана у Шри Ланци за време владавине Кумарадаса.

Нека од његових најпознатијих дела су: „Малавикагнимитра“, „Шакунтала“, „Викраморвашија“, „Малавика и Агнимитра“ итд.

Рани живот[уреди]

Научници су спекулисали да је Калидаса можда живио близу Хималаја, у близини Уџајина, и у Калинги. Та хипотеза је базирана на Калидасином детаљном опису Хималаја у његовом делу Кумарасамбхава, приказу његове љубави за Уџајин у Мегхадути, и његовим високо хваљеним описима Калинганског цара Хемангада у Рагхувамши (шестом поглављу).

Лакшми Дхар Кала (1891-1953), санскритски научник и Кашмоири Пандит, су написали књигу са насловом Родно мјесто Калидаса (1926), која покушава да пронађе место рођења Калидасе на основу његових списа. Они су извели закључак да је Калидаса рођен у Кашмиру, али да се преселио на југ, и да је тражио покровитељство локалних владара да би напредовао. Наведени докази из Калидасиног дела обухватају:[4][5][6]

  • Опис флоре и фауне која се може наћи у Кашмиру, али не у Уџајину или Калинги: биљка шафран, дрво деодар, мошусни јелен итд.
  • Опис географских својстава карактеристичних за Кашмир: ледењачка језера, пропланци etc.
  • Спомињање неких места мање важности која се, према Калу, могу идентификовати с местима у Кашмиру. Та места су мало позната изван Кашмира, и стога, нису могла да буду позната некоме то није у блиском контакту с Кашмиром.
  • Референце на поједине легенде Кашмирског порекла, као што је она о Никумби (поменута у Кашмирском тексту Ниламата Пурана); помињање (у Шакунтали) легенде о Кашмиру који је створен од језера. Ова легенда, поменута у Nilamata Purana, наводи да је племенски вођа Ананта испустио језеро да би убио демона. Ananta је именовао локацију бившег језера (сад копна) „Кашмир“, по његовом оцу Кашјапи.
  • Према Калу, Шакунтала је алегоријска драматизација Пратијабинске филозофије (гране кашмирског шивајизма). Калу даље наводи да та грана није била позната изван Кашмира у то време.

Према фолклору, Калидаса је изворно био необразована особа. Он је оженио за принцезу. Његова супруга га је подстакла да проучава поезију, и касније је постао велики песник. Једна друга легенда наводи да је он посетио Кумарадаса, краља Шри Ланке, раније познате као Цејлон, и да је због неке издаје, Калидаса био увијен тамо.[7]

Период[уреди]

Неколико древних и средњовековних књига наводе да је Калидаса био дворски песник краља по имену Викрамадитја. За овог легендарног краља се каже да је владао из Уџајина око 1. века п. н. е. Дое научне заједнице верује да овај легендарни Викрамадитја уопште није историјска фигура. Постоје други краљеви који су владали из Уџајина и усвојили назив Викрамадитја, најпознатији од којих су Чандрагупта II (владао 380 – 415) и Јасодхарман (6. век).[8]

Најпопуларнија теорија је да је Калидаса радио током владавине Чандрагупте II, и да је стога живео око 4—5. века. Неколико западних научника су подржавали ову теорију, још од времена Вилијама Џонса и А. Б. Кита.[8] Многи индијски научници, као што су Васудев Вишну Мираши и Рам Гупта, такође стављају Калидасу у овај период.[9][10] По овој теорији, његова каријера могла је трајати до владавине Кумарагупте I (који је био на власти 414 – 455), као и Скандагупта (који је владао током 455 – 467).[11][12]

Најранији палеографски докази о Калидаси су нађени у Санскритском натпису из око 473. године, који је пронађен у храму сунца Мандсаур.[13] Његово име, заједно са именом песника Бхаравија, је такође поменуто у запису у камену датираном на 634. годину пронађеном код Ајхола, који је лоциран у данашњој Карнатаки.[14]

Теорија вишеструких Калидаса[уреди]

Неки научници, укључујући М. Сринивасачаријара и Т. С. Нарајана Састра, сматрају да сви радови приписани „Калидаси“ нису дело једне особе. Према Сринивасачаријару, писци из 8. и 9. века указују на постојање три познате књижевне фигуре које деле име Калидаса. Ти писци су Девендра (аутор Кави-Калпа-Лата), Рајашекхара и Абхинанда. Састри наводи да су радови те тројице Калидаса следећи:[15]

  1. Калидаса алијас Матригупта, аутора Сету-Бандха и три представе (Abhijñānaśākuntalam, Mālavikāgnimitram и Vikramōrvaśīyam).
  2. Калидаса алијас Медхарудра, аутора Kumārasambhava, Meghadūta и Raghuvaṃśa.
  3. Калидаса алијас Котијита: аутора Ṛtusaṃhāra, Shyamala-Dandakam и Srngaratilaka између осталих радова.

Састри помиње још шест књижевних фигура под називом „Калидаса“: Паримала Калидаса алијас Падмагупта (аутор дела Navasahasanka Charita), Калидаса алијас Јамакакавија (аутора дела Nalodaya), Нава Калидаса (аутор дела Champu Bhagavata), Калидаса Акбарија (аутор неколико загонетки), Калидаса VIII (аутор дела Lambodara Prahasana), и Абхинава Калидаса алијас Мадхава (аутор дела Sankshepa-Sankara-Vijayam).[15]

Према К. Кришнамуртију, речи „Викрамадитја“ и „Калидаса“ су кориштене као заједничка имена за опис било ког покровитеља и сваког дворског песника.[16]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Kalidasa - Kalidasa Biography - Poem Hunter”. www.poemhunter.com. Приступљено 5. 10. 2015. 
  2. Encyclopædia Britannica. "Kalidasa (Indian author)".
  3. Kālidāsa (2001). The Recognition of Sakuntala: A Play In Seven Acts. Oxford University Press. стр. ix. 
  4. Ram Gopal pp. 3.
  5. P. N. K. Bamzai (1994). Culture and Political History of Kashmir. 1. M.D. Publications Pvt. Ltd. стр. 261—262. ISBN 978-81-85880-31-0. 
  6. M. K. Kaw (2004). Kashmir and It's People: Studies in the Evolution of Kashmiri Society. APH Publishing. стр. 388. ISBN 978-81-7648-537-1. 
  7. „About Kalidasa”. Kalidasa Academi. Приступљено 30. 12. 2015. 
  8. 8,0 8,1 Rajan, Chandra (2005). The Loom Of Time. Penguin UK. стр. 268—274. 
  9. Vasudev Vishnu Mirashi and Narayan Raghunath Navlekar (1969). Kālidāsa; Date, Life, and Works. Popular Prakashan. стр. 1—35. 
  10. Ram Gopal. стр. 14
  11. C. R. Devadhar (1999). Works of Kālidāsa. 1. Motilal Banarsidass. стр. vii—viii. ISBN 9788120800236. 
  12. Gaurīnātha Śāstrī (1987). стр. 77–78.
  13. Ram Gopal pp. 8.
  14. Gaurīnātha Śā ihihhistrī (1987). стр. 80.
  15. 15,0 15,1 M. Srinivasachariar (1974). History of Classical Sanskrit Literature. Motilal Banarsidass. стр. 112—114. ISBN 9788120802841. 
  16. K. Krishnamoorthy (1994). Eng Kalindi Charan Panigrahi. Sahitya Akademi. стр. 9—10. ISBN 978-81-7201-688-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]