Калидонски вепар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лов на калидонског вепра приказан на римском фризу

Калидонски вепар (грч. ὁ Καλυδώνιος κάπρος или ὁ Καλυδώνιος ὗς) назив је за чудовишну животињу у грчкој митологији, коју су савладали и убили грчки хероји, а коју је богиња Артемида послала да пустоши област града Калидона у Етолији јер је тамошњи краљ пропустио да њој принесе жртву.[1]

Митологија[уреди]

Представа на црнофигуралној посуди из Лаконије

Једног пролећа Енеј, краљ Калидона у Етолији, принео је за жртву прве плодове свим боговима, али је случајно изоставио Артемиду. Љута због те увреде Артемида је послала вепра огромне снаге и величине да похара калидонску земљу. Мелеагар, син Енејев, сакупио је борце из разних грчких градова, који су кренули у тзв. калидонски лов. Грчки су хероји брзо саавладали и убили вепра. Но, Артемида је тада изазвала сукоб између Етолаца и Курета око тога коме ће припасти трофеј ― вепрова глава и кожа. Етолци су с успехом потискивали Курете, али кад је Мелеагар убио свог ујака, брата своје мајке Алтеје, Алтеја је позвала Персефону и Ериније да њеног сина казне смрћу. Мелеагар се тада повукао из борбе, а Курети су озбиљно запретили Калидону. Мелеагар се тек на усрдне молбе своје супруге вратио у бој. Успео је да савлада Курете, а онда су Ериније услишиле Алтејину молбу и усмртиле Мелеагра.[2] Код Паусаније се наводи да је помагавши Куретима, Аполон убио Мелеагра.[3]

Касније предање каже да је лов на калидонског вепра трајао шест дана и да су у њему погинули многи јунаци, укључујући и Мелеагровог брата Агелаја. У сукобу који је између Етолаца и Курета избио око вепрове главе и коже Мелеагар је нехотице убио своја два ујака, Ификла и Афареја. Алтеја је тада у гневу извукла магичну цепаницу, од чијег је очувања зависио Мелеагров живот, и бацила је у ватру, чиме је Мелеагру одузела живот.[4]

Према предању које преносе Псеудо-Аполодор и Овидије, у лову на калидонског вепра учествовали су готово сви велики грчки јунаци, а међу њима и једна жена, чувена ловкиња Аталанта, у коју се Мелеагар одмах заљубио. Након девет дана гошћења на Енејевом двору започео је лов на вепра. Победнику је обећана вепрова кожа као ратни трофеј. Аталанта је прва ранила вепра, потом га је Амфијарај погодио у око, а напослетку му је Мелеагар задао смртоносни ударац. Мелеагар је кожу убијене животиње дао Аталанти зато што се заљубио у њу, али и зато што је она задала животињи први ударац. Кад су Алтејина браћа, сматрајући увредом да нека жена добије награду поред мушкараца, узели од ње кожу, тврдећи да им припада по праву рођења, ако је већ Мелеагар не жели узети, Мелеагар се разбеснео и убио своје ујаке. Кад је Алтеја то сазнала, извукла је магичну цепаницу и бацила је у ватру, и тако је убила Мелеагра. Његове сестре ― Горга, Еуримеда, Дејанира и Меланипа ― неутешно су јецале све док их Артемида није претворила у птице бисерке ("мелеагриде", μελεαγρίδες) и потом пренела на острво Лерос, где су једном годишње оплакивале брата. Две сестре, Горга и Дејанира, нису биле претворене у птице захваљујући Дионисовој интервенцији. Према неким вестима, Алтеја и Мелеагрова жена Клеопатра касније су се обесиле, а према другим, Алтеја се, обузета кајањем, пробола бодежом..[5][6]

Учесници лова[уреди]

У табели су приказани:

Јунак Паусанија Хигин Овидије Nапомена
Акаст
Yes check.svg
"копљаник славни"[9]
Адмет
Yes check.svg
Yes check.svg
син Ферета из града Фере у Тесалији
Алкон
Yes check.svg
Yes check.svg
један од три сина Хипоконтова или Аресова из Амикле у Тракији
Амфијарај
Yes check.svg
Yes check.svg
син Оиклов, из Арга
Анкеј
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
из Фарасије, син Ликургов, који је и погинуо у лову. Према Овидијевом казивању, Анкеј је потегао на вепра двосеклу секиру, али је својим самохвалисањем дао вепру времена да га нападне: вепар је роговима пробо Анкејеве слабине и јунак се сруши и паде у великој бари властите крви.[10]
Асклепије
Yes check.svg
Син Аполона
Аталанта
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Кћи Схенеја из Аркадије
Кенеј
Yes check.svg
Yes check.svg
Син Елатов
Кастор и Полукс
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Зевсови синови
Кефеј брат Анкејев, из Аркадије; као учесника у калидонском лову наводи га Псеудо-Аполодор
Ктеат
Yes check.svg
брат Еуритов, син Акторов.
Деукалион
Yes check.svg
син Минојев
Дријант
Yes check.svg
Yes check.svg
Аресов син
Ехион
Yes check.svg
Yes check.svg
један од Аргонаута, син Меркурија (Хермеса) и Антијанире
Енесим
Yes check.svg
Yes check.svg
један од три сина Хипоконтова или Аресова из Амикле у Тракији
Епох
Yes check.svg
Еуфем
Yes check.svg
син Посејдонов
Еурипи као учесника у калидонском лову наводи га Псеудо-Аполодор
Еуритион
Yes check.svg
Меркуров син
Еурит
Yes check.svg
брат Ктеатов, син Акторов
Хипас
Yes check.svg
Yes check.svg
Еуритов син
Хипотој
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Хилеј
Yes check.svg
вепар га је усмртио
Јасон
Yes check.svg
Yes check.svg
Ида
Yes check.svg
Yes check.svg
и Линкеј, синови Афарејеви, из Месеније
Јолај
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
син Ификлов, братић Хераклов
Ификле брат близанац Херакла (који није учествовао у лову), Амфитрионов смртни син, из Тебе
Комет и Протој
Yes check.svg
Yes check.svg
синови Тестијеви, ујаци Мелеагрови
Лаерт
Yes check.svg
син Аркесијев, отац Одисејев
Лелег
Yes check.svg
из Нарика у Локриди
Леукип
Yes check.svg
Yes check.svg
један од три сина Хипоконтова или Аресова из Амикле у Тракији
Линкеј
Yes check.svg
Yes check.svg
и Ида, синови Афарејеви, из Месеније
Мелеагар
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Енејев син
Мопс
Yes check.svg
Yes check.svg
Ампиков син
Нестор
Yes check.svg
Панопеј
Yes check.svg
Пелеј
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
син Еаков, отац Ахилејев, из Фтије
Феник
Yes check.svg
Yes check.svg
син Аминторов
Филеј
Yes check.svg
из Елиде
Пиритој
Yes check.svg
Yes check.svg
син Иксионов, из Ларисе, пријатељ Тезејев
Плексип
Yes check.svg
Yes check.svg
брат Токсејев, кога је усмртио Мелеагар
Протој
Yes check.svg
Yes check.svg
син Тестијев, ујак Мелеагрови
Теламон
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
син Еаков
Тезеј
Yes check.svg
Yes check.svg
Yes check.svg
Токсеј
Yes check.svg
брат Плексипов, кога је усмртио Мелеагар

Референце[уреди]

  1. Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. Хомер, Илијада, IX, 529 sqq.
  3. Паусанија, Опис Хеладе, X, 31, 3.
  4. Бахилид, Епиникије, V, 93 sqq.
  5. Псеудо-Аполодор, Аполодор, I, 8, 2.
  6. 6,0 6,1 Овидије, Метаморфозе, VIII, 270–546.
  7. Паусанија, Опис Хеладе, VIII, 45.
  8. Хигин, Фабуле, 30.
  9. Овидије, Метаморфозе, VIII, 306.
  10. Овидије, Метаморфозе, VIII, 391–402.

Литература[уреди]

  • Ђурић, Милош Н. (1988). Аристотел. О песничкој уметности. Београд: ЗУНС (Завод за уџбенике и наставна средства). 
  • Шмиц, Леонхард (1867), „Мелеагер (1)”, Ур.: Смит, Вилијам, Лексикон грчке и римске биографије и митологије, 1, Бостон, стр. 8 
  • Срејовић, Драгослав; Цермановић Кузмановић, Александрина (1989). Лексикон религија и митова. Беград: Савремена администрација.