Калиманићи (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калиманићи
Kalimanići, Nadgrobni spomenici, 01.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 139
Географске карактеристике
Координате 44°04′00″ СГШ; 20°25′00″ ИГД / 44.066666° СГШ; 20.416666° ИГД / 44.066666; 20.416666Координате: 44°04′00″ СГШ; 20°25′00″ ИГД / 44.066666° СГШ; 20.416666° ИГД / 44.066666; 20.416666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 408 м
Калиманићи на мапи Србије
Калиманићи
Калиманићи
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу. Налази се на око 10km од Горњег Милановца, на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг. Према попису из 2011. у селу је био 139 становника.

Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај. Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.

Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.

До скора, село је било познато и по великим воћњацима ПИКа Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА“ произвођача Марковић Милована.

У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић. Село има фудбалски клуб „Омладинац“ и невероватно добре људе.

Демографија[уреди]

У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 467
1953. 457
1961. 366
1971. 291
1981. 259
1991. 202 201
2002. 181 181
2011. 139
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
180 99,44 %
Југословени
  
1 0,55 %
непознато
  
0 0,0 %


Слике[уреди]


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]