Калиновик

С Википедије, слободне енциклопедије
Калиновик
Kalinovik - mestecko na nahorni plosine (1153 m.n.m).jpg
Калиновик
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКалиновик
Становништво
 — 2013.Пад 1.015
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 15″ С; 18° 26′ 48″ И / 43.50414° С; 18.44675° И / 43.50414; 18.44675Координате: 43° 30′ 15″ С; 18° 26′ 48″ И / 43.50414° С; 18.44675° И / 43.50414; 18.44675
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.070 м
Калиновик на мапи Босне и Херцеговине
Калиновик
Калиновик
Калиновик на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71230
Позивни број057

Калиновик је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Калиновик укупно је пописано 1.015 лица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се 60 километара јужно од Источног Сарајева, а граничи се са општинама Фоча, Фоча-Устиколина, Коњиц, Невесиње, Гацко и Трново.

Општина Калиновик има површину од 681,11 km² и око 2.000 становника, односно око 3 становника по квадратном километру. Такође је позната по томе што се велики број њених становника у вријеме Југославије иселио, најчешће у Сарајево.

Култура[уреди | уреди извор]

У Калиновику се налази српска православна црква Светих апостола Петра и Павла саграђена крајем 19. века.[2] Сваке године на дан општине Петровдан одржава се „Калиновички поетски вијенац” на коме се додјељује Награда „Петровдански вијенац”.[3]

Овде се налази и Народна библиотека „Јован Дучић”.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Срби 1.061 (76,60%) 902 (75,41%) 670 (84,27%)
Муслимани [а] 244 (17,61%) 200 (16,72%) 89 (11,19%)
Југословени 30 (2,16%) 50 (4,18%) 12 (1,51%)
Хрвати 4 (0,29%) 9 (0,75%) 6 (0,75%)
Црногорци 28 (2,34%) 10 (1,26%)
остали и непознато 46 (3,32%) 7 (0,58%) 8 (1%)
Укупно 1.385 1.196 795
Демографија[4] (испостава Фоча)
Година Становника
1895. 3.026
1910. 3.841
1921. 3.515
1948. 4.528
1953. 5.162
1961. 703
1971. 795
1981. 1.196
1991. 1.378
2013. 1.015

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2017. Приступљено 12. 9. 2019. 
  2. ^ Чланак о цркви на сајту митрополије дабробосанске[мртва веза] (језик: српски)
  3. ^ „Петровдански вијенац”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 7. 2012. Приступљено 15. 7. 2012. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]