Калијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум,  19K
PotassiumFeldsparUSGOV.jpg
Општа својства
Име, симбол калијум, K
Калијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Na

K

Rb
аргонкалијумкалцијум
Атомски број (Z) 19
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 4
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 39,0983 u
Ел. конфигурација [Ar]4s1
по љускама
2, 8, 8, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 336,53 K (63,38 °‍C)
Тачка кључања 1.032 K (759 °C)
Густина 856 kg/m3
Моларна запремина 45,94×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,334 kJ/mol
Топлота испаравања 79,87 kJ/mol
Притисак паре 1,06×10−4 Pa
Сп. топл. капацитет 757 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,82 (Полинг)
0,91 (Олред)
Енергије јонизације 1: 418,8 kJ/mol
2: 3.052 kJ/mol
3: 4.420 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 220 (243) pm
Ковалентни радијус 196 pm
Валсов радијус 275 pm
Остало
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за калијум
Брзина звука 2.000 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 102,4 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 13,9×106 S/m
Мосова тврдоћа 0,4
CAS број 7440-09-7
референцеВикиподаци

Калијум (K, лат. kalium) метал је IA групе.[1] Стабилни изотопи су 39K и 41K.[2] Важан нестабилни изотоп је 40K, из којег зависно од начина промене настаје 40Ar или 40Ca.

Најбитнији минерали калијума су силвин, силвинит, карналит, каинит, лангбеинит и разни алуминосиликати.

Важна једињења калијума су калијумоксид, калијумпероксид, калијумсупероксид, калијумхидроксид (који је веома јака база), као и многе соли. Скоро све соли калијума добро растворљиве у води. Важно једињење за хемију је такође калијумперманганат.

Катјони калијума су главним катјонима унутар ћелије и неопходни су за функционисање ћелијске мембране. Катјони K+ припадају V групи катјона. Они пламен боје у розе-љубичасту боју.

Реакције[уреди]

Калијум као елемент Ia групе периодног система је веома реактиван.

Ако стоји неко време на ваздуху, почиње да реагује са кисеоником из ваздуха и ствара калијум-оксид према једначини реакције:

4К + О2 2K2O

Он може реаговати и са водом, стварајући калијум-хидроксид и водоник, који се због огромне топлоте која се ослободи, пали.

2К + 2H2O 2KOH + H2

Реагује и са киселинама, при чему замењује водоник, и ствара соли.

2K + 2HCl 2KCl + H2 (са неорганском киселином)
2К + 2CH3COOH CH3COOK + H2 (са органском киселином)

При другој реакцији настају соли органских киселина. Према IUPAC номенклатури, називи се изводе тако што на првом месту наведемо назив метала (ако је потребно, и валенцу), ставимо цртицу, додамо назив алкана са истим бројем угљеникових атома, и наставак -ОАТ. Горе наведено једињење би се звало калијум-етаноат.

Може реаговати са алкохолима, али само ако је њихова концентрација >98%, јер би у супротном наградио натријум-хидроксид са водом из раствора. Из ове реакције се види да се алкохоли понашају као јако слабе киселине, јер се водоник из -ОН групе алкохола истискuje, баш као и код реакције са киселинама. Међутим, алкохоли не учествују у реакцији неутрализације, нити мењају боју лакмус папира.

2К + 2CH3OH 2CH3OK + H2

Назив добијеног једињења се добија на начин описан у претходној реакцији, стим што се додаје наставак -ОЛАТ. Име овог једињења би било калијум-метанолат. Ипак, чешће се користи назив калијум-метоксид.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Калијум на Викимедијиној остави