Калијум нитрит

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Калијум-нитрит)
Калијум-нитрит
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.939
Е-бројеви E249 (конзерванси)
RTECS TT3750000
UNII
  • InChI=1/K.HNO2/c;2-1-3/h;(H,2,3)/q+1;/p-1
    Кључ: BXNHTSHTPBPRFX-REWHXWOFAI
  • [K+].[O-]N=O
Својства
KNO2
Моларна маса 85,10379 g/mol
Агрегатно стање бела или благо жута чврста супстанца
хигроскопна
Густина 1,914986 c/cm³
Тачка топљења 440,02°C (распада се)
281 g/100 mL (0°C)
413 g/100 mL (100°C)
Растворљивост растворан у алкохолу, амонијаку
Опасности
Оксидант (O)
Шкодљив (Xn)
Опасан по животну средину (N)
R-ознаке R8 R25 R50.
S-ознаке S45 S61
NFPA 704
Тачка паљења не гори
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
235 mg/kg
Сродна једињења
Други анјони
Калијум-нитрат
Други катјони
Натријум-нитрит
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Калијум нитрит је со калијума чија је молекулска формула KNO2.

Добија се редукцијом калијум нитрата оловом :

KNO3 + Pb → KNO2 + PbO

или услед његовог термичког разлагања:

2KNO3 → 2KNO2 + O2

Калијум нитрит је бела или златна чврста супстанција. Густина калијум нитрита износи 1,92 g/cm³. Веома добро се раствара у води (на температури 20°C 281 g на 100 cm³ H2O, на температури 100°C 413 g на 100 cm³).[3][4] Раствор има слабе базне особине. Температура топљења калијум нитрита износи 440 °C. На већој температури он се разлаже:

4KNO2 → 2K2O + 2N2 + 3O2

Калијум нитрит је оксиданс, мада под неким условима може да покаже редукционе особине.

У великим количинама калијум нитрит има смртоносно дејство (LD50зечеви(преко уста) износи 200 mg/kg). Сем тога, услед реакције KNO2 са аминима који настају услед разлагања беланчевина у организму могу да настану канцерогена једињења.

Калијум нитрит се користи за производњу боја, у фотографији, за конзервирање хране (ознака EWG - E249). Због штетног дејства калијум нитрита препоручује се ограничавање њихове употребе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]