Калијум-хидроксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум хидроксид
Калијум хидроксид
Називи
Други називи
Базна поташа
Идентификација
ECHA InfoCard 100.013.802
Е-бројеви E525 (регулатор киселости, ...)
MeSH Potassium+hydroxide
RTECS TT2100000
Својства
KOH
Моларна маса 56.10564 g/mol
Агрегатно стање бела супстанца,
хигроскопна
Густина 2.044 g/cm³, основно
Тачка топљења 360 °C
Тачка кључања 1320 °C
1100 g/L (25 °C)
Структура
Кристална решетка/структура моноклинична
Опасности
Корозиван (C)
Р-ознаке R22, R35
С-ознаке (S1/2), S26, S36/37/39, S45
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Калијум-оксид; Калијум-пероксид; Калијум-супероксид
Други катјони
Литијум-хидроксид; Натријум-хидроксид; Рубидијум-хидроксид; Цезијум-хидроксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калијум-хидроксид (молекулска формула KOH) је хидроксид калијума, и једна од најјачих база.[1][2]

При нормалним условима калијум-хидроксид је чврста супстанца беле боје густине 2,04 g/cm³. Обично се производи у облику меких кристалних листића или гранула. Веома добро је растворљив у води нпр. на температури од 0 °C 97 g на 100 cm³, а на 20 °C 110 g на 100 cm³ H2O. Процес растварања је егзотерман. Температура топљења калијум хидроксида је 406+ °C а температура кључања 1320 °C. Калијум хидроксид и његов водени раствор прима из ваздуха угљен-диоксид градећи калијум карбонат. Калијум хидроксид нагриза кожу и изазива озбиљне ране. LD50 (пацов, преко уста) износи 250 - 400 mg/kg.

Његова молекулска маса је 56,1 u.

Добија се реакцијом калијума са водом. У већим количинама добија се електролизом раствора калијум хлорида. Пре се добијао растварањем пепела у води али такав калијум-хидроксид није био потпуно чист.

Калијум-хидроксид се користи за производњу сапуна, у органским синтезама као јака база и у средствима за чишћење цеви.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]