Пређи на садржај

Калињинград

Координате: 54° 43′ 00″ С; 20° 31′ 00″ И / 54.716667° С; 20.516667° И / 54.716667; 20.516667
С Википедије, слободне енциклопедије
Калињинград
рус. Калининград
Градски колаж
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападниФО
Покрајина Калињинградска област
Основан1255.
Стара именадо 1255. Твангсте
до 1946. Кенигсберг
Становништво
Становништво
 — 2017.467.289
 — густина2.079,61 ст./km2
Агломерација (2017.)715.000
Географске карактеристике
Координате54° 43′ 00″ С; 20° 31′ 00″ И / 54.716667° С; 20.516667° И / 54.716667; 20.516667
Временска зонаUTC+2
Апс. висина4,8 m
Површина224,7 km2
Калињинград на карти Русије
Калињинград
Калињинград
Калињинград на карти Русије
Калињинград на карти Калињинградске области
Калињинград
Калињинград
Калињинград на карти Калињинградске области
Остали подаци
Поштански број236ХХХ
Позивни број+7 4012
Регистарска ознака39
ОКАТО код27 401 000 000
ОКТМО код27 701 000 001
Веб-сајт
http://www.klgd.ru/

Калињинград (рус. Калининград, пољ. Królewiec, лит. Karaliaučius) град је на крајњем западу Руске Федерације, главни и највећи центар Калињинградске области, руске ексклаве која се налази између Пољске на југу и Литваније на северу и истоку. То је уједно и најзападнији обласни центар у земљи. Обухвата територију површине 224,7 км² и има званичан административни статус градског округа. Основан је 1255. године на ушћу реке Прегоље у Калињинградски залив Балтичког мора, на месту некадашњег старопруског насеља Твангсте (стпрус. Twangste, рус. Твангсте). Калињинград је важно саобраћајно и трговачко средиште Русије и друга по значају руска лука на Балтику, а у граду се налази и главни штаб Балтичке флоте руске морнарице.

Све до 4. јула 1946. био је познат по германском имену Кенигсберг (нем. Königsberg, рус. Кёнигсберг, стпрус. Kunnegsgarbs, пољ. Królewiec, литв. Karaliaučius, лат. Regiomontium). Током историје Калињинград је био значајан административни центар више држава и области, почев од Државе Тевтонског реда, преко Пруског војводства и Прусије, па до немачке покрајине Источне Пруске. Након Другог светског рата град улази у састав Совјетског Савеза и добија садашње име у част совјетског револуционара и државника Михаила Калињина.

Према статистичким подацима националне статистичке службе Русије, град Калињинград је 2017. имао 467.289 становника и седми је по величини град на обалама Балтичког мора. У ширем градском подручју живи око 720.000 становника, или трећина од укупне обласне популације.

Географија

[уреди | уреди извор]

Калињинград се налази на ушћу пловне реке Прегоља, која се улива у лагуну Висла, улаз у Балтичко море.

Морски бродови могу приступити Гдањском заливу/Данцишком заливу и Балтичком мору преко Висланске лагуне и Балтијског мореуза.

Историја

[уреди | уреди извор]

Држава витешког реда

[уреди | уреди извор]
Стара градска врата, позната као Краљева капија

Кенигзберг (нем. Königsberg — „Краљева гора”) су основали 1255. Тевтонски витезови за време освајања Пруске. Именован је тако у част чешког краља Отокара II, који је дошао да помогне реду у освајањима, која је изводио под изговором покрштаватељских мисија познатих као Северни крсташки ратови.

Током наредних деценија, Тевтонски ред, уз помоћ разних витезова из западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.

Кенигзберг је био главни град Самбије, која је била једна од четири бискупије на које је папски легат Вилим Моденски поделио Пруску 1243. године. Свети Адалберт Прашки је именован за главног свеца заштитника тамошње катедрале, Кенигсбершке катедрале. Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.

Као резултат Тринаестогодишњег рата (познатог још и под именом Рат градова), рата између Тевтонског реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торуњског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.

У покушају да се позабаве проблемима региона, руске власти су му 1996. доделиле посебан економски статус и пореске олакшице са циљем да привуку стране инвеститоре. Економија региона је имала значајне користи од такве одлуке.

Калињинград је доживео невиђени процват, а 2007. отворен је нови аеродромски терминал вредан 45 милиона долара.

Регион је почео да бележи све већу трговинску размену са земљама ЕУ, као и све већи економски раст и раст индустријске производње. Међутим, глобална финансијска криза 2008-2009. године лоше је утицала на регион, а до почетка 2010. незапосленост се попела на преко 10% - знатно више од руског просека.

Русија је 2013. године у региону распоредила балистичке ракете Искандер кратког домета способне да носе нуклеарне бојеве главе, што је, како је рекла, одговор на америчке планове да размести одбрамбени систем балистичких ракета у Европи.

У јуну 2022, након инвазије Русије на Украјину, Литванија је применила санкције ЕУ на одређену руску робу, укључујући грађевински материјал, и забранила њихово кретање железницом преко своје територије.

Калињинград се у великој мери ослања на транзитне руте из остатка Русије кроз Литванију, а тај потез је разбеснео Русију. Литванија је укинула забрану месец дана касније када је ЕУ појаснила да се санкције односе на путеве, а не на железницу.[1]

У мају 2023. године Пољска је одлучила да на националном нивоу промени званично име града, што је наишло на негативну реакцију Руске Федерације.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2014. живело 448.548 становника, 7.172 (1,59%) више него 2013.

Демографија
1897. 1956. 1959. 1962. 1967. 1970. 1976. 1979. 1982. 1986.
162.000 188.000 203.570 232.000 270.000 296.962 338.000 354.788 370.000 389.000
1989. 1992. 1998. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005 2006.
401.280 410.700 426.300 424.400 421.700 430.003 430.000 428.000 425.600 423.700
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
422.000 421.700 420.000 431.902 431.900 433.532 441.376 448.548

Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је 54° 43′ N 20° 31′ E / 54.717° С; 20.517° И / 54.717; 20.517. Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.

Град има океанску климу или влажну континенталну климу (Dfb, у зависности од изотерме изабране за климу класе "D"), са хладним, облачним, (мада умереним у поређењу са већином Русије) зимама и благим летима са честом појавом пљускова и грмљавине. Просечне температуре се крећу од -1,5 до +18,1 °Ц (29,3 до 64,6 °Ф), а количина падавина варира од 36,0 милиметара до 97,0 милиметара на месечном нивоу.

Клима Калињинграда
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 12,7
(54,9)
15,6
(60,1)
23,0
(73,4)
27,9
(82,2)
30,6
(87,1)
33,5
(92,3)
36,3
(97,3)
36,5
(97,7)
31,2
(88,2)
26,4
(79,5)
19,4
(66,9)
13,3
(55,9)
36,5
(97,7)
Средњи максимум, °C (°F) 0,4
(32,7)
1,2
(34,2)
5,4
(41,7)
11,4
(52,5)
17,6
(63,7)
20,5
(68,9)
22,1
(71,8)
22,0
(71,6)
17,0
(62,6)
11,8
(53,2)
5,4
(41,7)
2,1
(35,8)
11,5
(52,7)
Просек, °C (°F) −1,9
(28,6)
−1,4
(29,5)
1,7
(35,1)
6,6
(43,9)
12,1
(53,8)
15,4
(59,7)
17,4
(63,3)
17,1
(62,8)
12,7
(54,9)
8,2
(46,8)
3,1
(37,6)
−0,1
(31,8)
7,6
(45,7)
Средњи минимум, °C (°F) −4,3
(24,3)
−3,9
(25)
−1,3
(29,7)
2,6
(36,7)
7,0
(44,6)
10,8
(51,4)
13,0
(55,4)
12,6
(54,7)
9,0
(48,2)
5,1
(41,2)
0,9
(33,6)
−2,4
(27,7)
4,1
(39,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −32,5
(−26,5)
−33,3
(−27,9)
−21,7
(−7,1)
−5,6
(21,9)
−3,1
(26,4)
0,7
(33,3)
4,5
(40,1)
1,6
(34,9)
−2,0
(28,4)
−11,2
(11,8)
−18,7
(−1,7)
−25,6
(−14,1)
−33,3
(−27,9)
Количина падавина, mm (in) 62
(24,4)
46
(18,1)
45
(17,7)
40
(15,7)
51
(20,1)
78
(30,7)
74
(29,1)
84
(33,1)
83
(32,7)
85
(33,5)
78
(30,7)
78
(30,7)
804
(316,5)
Извор #1: Погода и климат[3]
Извор #2: NOAA (sun 1961—1990)[4]

Временска зона

[уреди | уреди извор]
Временска зона Калињинграда на мапи Русије

Град Калињинград, као и све Калињинградске области, су у временској зони UTC+2 (Калињинградско време). Калињинградско време поклапа се зими са балтичким државама, Финском, Румунијом, Бугарском, Грчком, Украјином и Молдавијом, односно са источноевропским временом. Разликује од времена у Белорусији и од московског времена -1.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Познате личности града

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kaliningrad profile”. BBC News (на језику: енглески). 2012-05-31. Приступљено 2023-05-22. 
  2. ^ „Kaliningrad: Russia fury as Poland body recommends renaming exclave”. BBC News (на језику: енглески). 2023-05-10. Приступљено 2023-05-22. 
  3. ^ „Weather and Climate-The Climate of Kaliningrad” (на језику: руски). Погода и климат. Приступљено 5. 4. 2016. 
  4. ^ „Kaliningrad Climate Normals 1961—1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 5. 11. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]