Калињинград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калињинград
рус. Калининград

Калининград-коллаж1.jpg
Атракције Калињинграда

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Северозападни
Област Калињинградска област
Основан 1255.
Статус града 1286.
Стара имена Тувангсте, Кенигзберг
Становништво
Становништво (2014) 448.538
Географске карактеристике
Координате 54°43′00″N 20°31′00″E / 54.716667, 20.516667
Временска зона UTC+2
Површина 224,7 km²
Калињинград на мапи Русије
{{{alt}}}
Калињинград
Калињинград на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Александар Јарошук
Поштански код 236ХХХ
Позивни број +7 4012
Регистарска ознака 39., 91.
ОКАТО код 27 401
Веб-страна www.klgd.ru

Калињинград (рус. Калининград, нем. Königsberg, пољ. Królewiec, а од 14. до 16. века: Królówgród, лит. Karaliaučius, лат. Regiomontium) је лучки град у Русији и главни град Калињинградске области, руске ексклаве између Пољске и Литваније, са приступом Балтичком мору. Са немачким именом, био је главни град немачке покрајине Источне Пруске, бившег пољског поседа Пруске кнежевине и, пре тога, Државе Тевтонског витешког реда.

Налази се на ушћу реке Прегел у Калињинградски залив. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 431.491 становника. Калињинград је велики саобраћајни центар (железнички и друмски), има морску и речну луку као и међународни аеродром „Храброво“. Велики је центар машинске индустрије а развијени су металургија, лака индустрија, графичка индустрија и рибарство. Најзначајнији музеји су музеј ћилибара, историје уметности, светског океана, уметничка галерија, музеј утврђења, а град има и више драмских позоришта, великих библиотека (посебно су важни сачувани фрагменти Валенродске библиотеке), зоолошки врт и ботаничку башту. У центру града се налази катедрала изграђена од опеке у готском стилу.

Географија[уреди]

Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је 54°43′СГШ 20°31′ИГД. Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.


Климатограм Калининграда
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 12,7 15,6 23,0 27,9 30,6 33,5 36,3 36,5 31,2 26,4 19,4 13,3 36,5
Средњи максимум, °C 0,4 1,2 5,4 11,4 17,6 20,5 22,1 22,0 17,0 11,8 5,4 2,1 11,5
Средња температура, °C −1,9 −1,4 1,7 6,6 12,1 15,4 17,4 17,1 12,7 8,2 3,1 −0,1 7,6
Средњи минимум, °C −4,3 −3,9 −1,3 2,6 7,0 10,8 13,0 12,6 9,0 5,1 0,9 −2,4 4,1
Апсолутни минимум, °C −32,5 −33,3 −21,7 −5,6 −3,1 0,7 4,5 1,6 −2 −11,2 −18,7 −25,6 −33,3
Количина падавина, mm 62 46 45 40 51 78 74 84 83 85 78 78 804
ИЗВОР(И): Погода и климат


Временска зона[уреди]

Временска зона Калињинграда на мапе Русије

Град Калињинград, као и све Калининградска област, је у временској зони коју Међународни стандард као UTC+2. Смена од UTC је 2. сата. Калининградске време поклапа са зиме у балтичким државам, Финске, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине и Молдавије, с среднејевропске источне време. Разликује од времена Белорусији и по московске времене -1.

Историја[уреди]

Држава витешког реда[уреди]

Стара градска врата, позната као Краљева капија

Кенигзберг (нем. Königsberg, „Краљева гора“) су основали 1255. Тевтонски витезови за време освајања Пруске. Именован је тако у част чешког краља Отокара II, који је дошао да помогне реду у освајањима, која је изводио под изговором покрштаватељских мисија познатих као Северни крсташки ратови.

Током наредних деценија, Тевтонски ред, уз помоћ разних витезова из западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.

Кенигзберг је био главни град Самбије, која је била једна од четири бискупије на које је папски легат Вилим Моденски поделио Пруску 1243. године. Свети Адалберт Прашки је именован за главног свеца заштитника тамошње катедрале „Кенигсбершка катедрала“. Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.

Као резултат Тринаестогодишњег рата (познатог још и под именом „Рат градова“), рата између Тевтонског реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торуњског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.

Демографија[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2014. живело 448.548 становника, 7.172 (1,59%) више него 2013.

Демографија
1897. 1956. 1959. 1962. 1967. 1970. 1976. 1979. 1982. 1986.
162.000 188.000 203.570 232.000 270.000 296.962 338.000 354.788 370.000 389.000
1989. 1992. 1998. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005 2006.
401.280 410.700 426.300 424.400 421.700 430.003 430.000 428.000 425.600 423.700
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
422.000 421.700 420.000 431.902 431.900 433.532 441.376 448.548

Побратимљени градови[уреди]

Познате личности града[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :