Калотина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Калотина
буг. Калотина
Kmetstvo Kalotina.jpg
Месна заједница Калотина
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСофијска област
ОпштинеОпштина Драгоман
Становништво
 — (2001)252
Географске карактеристике
Координате42°58′59″ СГШ; 22°52′01″ ИГД / 42.983° СГШ; 22.867° ИГД / 42.983; 22.867Координате: 42°58′59″ СГШ; 22°52′01″ ИГД / 42.983° СГШ; 22.867° ИГД / 42.983; 22.867
Временска зонацентралноевропска:
UTC +2 до +3
Ндм. висина621 м
Калотина на мапи Бугарске
Калотина
Калотина
Калотина на мапи Бугарске
Остали подаци
Поштански број2212
Позивни број07174
Средњовековна црква Светог Николе у Калотини

Калотина (буг. Калотина) је насеље у општини Драгоман, у Софијској области, у западном делу централне Бугарске.

Према попису из 2010. године има 270 становника, а градоначелник је Лидија Бозхилова. Налази на граници са Србијом, 55 км северозападно од престонице Софије, на главном ауто–путу и прузи између Западне Европе и Азије. Калотина се налази на 42 ° 59'Н 22 ° 52'Е, на 282 метра надморске висине. Калотина је позната по граничном прелазу Калотина, једном од најпрометнијих прелаза Бугарске и најпознатији је због близине Софији. Река Нишава, притока Јужне Мораве, тече у близини.

Историја[уреди]

Насеље Калотина се први пут помиње између 1447-1489. године у једном турском попису. Тада је имало 36 кућа и три удовице, а приход му је износио 2.426 акчи. То је "дербенџијско насеље" на друму (које снадбева турску војску током похода). Године 1529. у њему је коначила турска војска. Попис настао у првој деценији власти султана Сулејмана помиње у Калотини: 41 кућу, од који је 29 на баштини, ту је само једна удовица, а приход места износи 2.623 акче. Било је у попису из 1544. године 68 кућа, од којих су 34 на баштини, 10 неожењених људи и три удовице а приход места је 2.629 акчи. Према турском попису из 1570. године у месту је 79 нефера, 69 кућа, од тога 31 на баштини, записано је 10 неожењених и две удовице, а приход износи 5.630 акчи.[1] Калотина је са Драгоманом и Царибродом била у саставу поседа везира Мехмед паше Соколовића.[2]

Јавља се по другом извору, први пут 1453. године са садашњим именом. У 1576 писаних извора, назива се Калотине. Име Калотина је наводно по бугарском тумачењу, облик женског рода придева изведеног из личног имена Калота; то је елипса, јер ниједна именица није део назива.[3] По речнику српско-хрватског књижевног језика, "калотина" (изведено од "клати", "сећи") је стара српска реч која означава "кришку", одсечен одломак воћа.[4]

Ту је у 14. веку негован народни култ Св. Прокопија, какав постоји и у источној Србији. Помиње се у 18. веку поп Младен у Калотини, од којег су потекли пиротски становници Анђелковићи. У селу се налази средњовековна Бугарска православна црква посвећена Светом Николи изграђена у 14. веку, за време владавине Јована Александра (као што је наведено на натпису у цркви). Богато је била украшена муралима, иако су лоше очувани. За донаторе цркве се сматра да су били Дејан и Владислава из цркве у Кучевишту[5], а црква је највероватније саграђена између 1331. и 1334/1337. године.[6]

Године 1931. у Калотини месту са бугарске стране границе десила се експлозија. Дана 3. октобра току ноћи експлодирала је паклена машина, током монтирања, када су погинули агенти В.М.Р.О. Нацко Илијев и Крста Николов.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ "Зборник Историјског музеја Србије", Београд 7/1970. године
  2. ^ Мита Ракић: "Из нове Србије", Београд 1987.
  3. ^ Чолева-Димитрова, Анна М. (2002). Селищни имена от Югозападна България: Изследване. Речник (на језику: Бугарском). София: Пенсофт. стр. 129. ISBN 978-954-642-168-5. OCLC 57603720. 
  4. ^ "Речник српскохрватскога књижевног језика", књига друга, Ж-К, Нови Сад - Загреб 1967. године
  5. ^ "Зограф", Београд 2007. године
  6. ^ Николова, Бистра (2002). Православните църкви през Българското средновековие IX–XIV в. (на језику: Бугарском). София: Академично издателство "Марин Дринов". ISBN 978-954-430-762-2. 
  7. ^ Ђорђе Васиљевић: "Завера против Србије", Београд 1991. године