Камени цвет (споменик)

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Камени цвет у Јасеновцу, Хрватска

Споменик Камени цвет је монументални споменик посвећен свим жртвама које су страдале од стране усташа у логору Јасеновац током Другог светског рата. Аутор споменика је архитекта Богдан Богдановић. Споменик је завршен и свечано отворен 1966. године.

Остварење споменика[уреди | уреди извор]

Место јасеновачког логора, с обзиром на ужас који се тамо догодио, релативно дуго времена било је вероватно једино место неког масовног злочина у Европи које још није било обележено. Тако је почетком 1960-их вајар Богдан Богдановић победио на конкурсу за дизајн споменика, који је коначно био реализован 1964. године.

Богдановић је у складу с тадашњом превладавајућом применом геометризма у вајарству остварио цвет који је апстрактан, али и геометријски правилне конструкције.[1]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Богдановић је на месту логора који је био поприште дивљаштва, убијања и мучења, дизајнирао прекрасан бетонски цвет, симбол нежности и лепоте. И сама чињеница да је цвет саграђен од бетона има своју симболику. Када се посетилац током топлог, сунчаног дана нађе унутар споменика, температура постаје изузетно висока, што посетиоцу ствара утисак да се налази усред пакла, што је јасеновачки логор и био.

Богдановић није хтео да споменик буде некакав симбол ужаса који се овде догодио. Подручје бившег јасеновачког логора окружују мочваре и шикара, што је на неки начин симбол убијања и смрти. Богдановић је на том месту остварио цвет, симбол живота и поновног рађања, што управо карактеризује његов наум. Он не жели да се народи препиру и завађују, него да након ужаса који су се овде догодили завлада помирење и престанак наслеђивања мржње с колена на колено.[2]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 16-19. стр.
  2. ^ Тена Бенчић-Римај, Наташа Јовичић, ур. Генеза цвијета Богдана Богдановића. „Спомен подручје Јасеновац“, Јасеновац 2009. година, 72-81. стр.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]