Глишо Дмитрић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Глишо Дмитрић
Лични подаци
Пуно имеГлигорије Дмитрић
НадимакГлишо
Датум рођења1828.
Место рођењаКотража, Кнежевина Србија
Датум смрти1887.(1887-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (58/59 год.)
Место смртиДучаловићи, Краљевина Србија
Уметнички рад
Пољеклесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Потпис

Глигорије Глишо Дмитрић (1828–1887) био је драгачевски каменорезац из Котраже. Један је од најзначајнијих мајстора народног каменореза у западној Србији. Споменике је израђивао по селима Драгачева, Ивањице, Пожеге и Чачка.[1][2]

Анђелића гробље у селу Гуча

Живот[уреди | уреди извор]

Потекао је из добростојеће фамилије Дмитрића из Белог Камена на потесу Јасиковац према селу Вучковица (Лучани). Од четворице браће, једини је био писмен. У младости је учио абаџијски занат у Чачку, али га је напустио из непознатог разлога. Каменорезом је почео да се релативно касно, у својим зрелим годинама. Никада се није се женио.[1]

Уочи Српско-турских ратова (1876-1878) бавио се прокопавањем стена ради потребе проширења путева за пролазак војске ка Јавору.[1]

Сматра се да је умро око 1887. године и сахрањен на неком од гробаља у Горачићима. Овај врстан каменорезац остао је без сопственог надгробног обележја.

Дело[уреди | уреди извор]

Као каменорезац, радио је од почетка 1860-их до 1885. године, од када датира његов последњи потписани споменик. Клесао је широм Драгачева. Надгробнике је израђивао војницима палим у Јаворском рату и „власним људима” чије су фамилије могле да плате његов рад.[1]

Стилске карактеристике[уреди | уреди извор]

Споменике је клесао у облику стуба, најчешће од живичког пешчара. Израђивао је и хоризонталне надгробне плоче и дорађивао студеничке мермерне „крсташе”. Ретко је клесао фигуре покојника, што је за њега радио моравички каменорезац Миле Поповић из Свештице.

Посебно добар био је „мајстор за слова”, у чему му је узор био Радосав Чикириз са којим се лично познавао.[1] Почетна слова бојио је у црвено, док су остала била плава, зелена, црна, зелено-жута и „цигласта”.[3]

Споменици му се не одликују богатством орнамената, али је мајсторски клесао хришћанске симболе, на првом месту крст украшен флоралном орнаментиком, чираке и представу голуба на виновој лози. Од предмета мушкарцима је на споменике најчешће је урезивао штапове, сабље и кубуре, а женама преслице и вретена. Нешто слабији био је у бојењу споменика.[3]

По обради и ликовним представама истичу се надгробници у Пријевору које је израдио Лепосави Миловановић (†1876) и њеној петогогодошњој ћерки Цвети (†1881), чији епитаф започиње речима: „Јуче сам се играла, а данас ето гди сам. Мати, отац мили, више ме не грли”.[1]

Сарадња са другим каменоресцима[уреди | уреди извор]

Понекад су један гробљаш обликовала и потписала двојица клесара.[3] Глишо Дмитрић блиско је сарађивао са каменоресцима Дмитром Ђорђевићем из Горачића и Милом Поповићем из Свештице.[1]

Потпис[уреди | уреди извор]

Глигорије Глишо Дмитрић волео је да о себи оставља писани траг. Потпис му је пронађен на преко 60 надгробника.

Потписивао се са: „писа Глишо”, „писа Глишо Дмитрић”, „Глишо писа ова слова”, „писа Глишо Дмитрић из Котраже”.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Гуча (село)
    Гуча (село)
  • Котража
    Котража
  • Граб
    Граб
  • Живица
    Живица
  • Зеоке
    Зеоке

Епитафи[уреди | уреди извор]

Живот покојника описивао је штуро, са по тек неким библијским поетским исказом: „Блаженост са вечностију променио”.[3] Најсадржајнији, са драгоценим документарним подацима су епитафи учесницима Јаворског рата.


Споменик Богосаву Бугарину (†1833) (село Гуча, Анђелића гробље)

овде тико почива раб божји
БОГОСАВ бугарин
жител села гуче
а кои је врло у чести
поживијо 40. Г.
а преставиосе у вијечност
2 маја 1833. Г.
и бог да му душу прости
оваи споменик подиже Ђоко своме оцу
и синовци његови миливоје и ника
писа Глишо дми.[2]


Споменик Спасоју Чакаревићу (†1860) (Котража, Главица)

Овде почива раб божји
СПАСОЈЕ чакаревић
бивши кмет об[штине] котрашке
а који у чести и поштењу поживијо 56. Г.
а преставио се, у вјечниј живот.
27-г новембра. 1860.Г.
и Бог да му душу прости
овај спомен подигошему
његови синови рисим јово чакаро[вић]
Глишо Дмитрић писа[2]


Споменик Веселину Петровићу (†1862) (Кривача, Ђекића гробље)

Овде почива раб божии
ВЕСЕЛИН петровић
бивши кмет из Села Криваче
Поживи 76. год.
престависе 21 Јануари[ја] 1862. Год.
Оваи Билег Ударишему
Синови Павле и Миле и унук Обрад Его
Писа Глишо Дмитрић. из с: Котраже[2]


Споменик Јовану Драговићу (†1866) (Рогача, Црквине)

овде почива Раб Бо:
ИОВАН драговић
Бивши Кмет из С[ела] рогаче
Поживи 84 г.
умре 20 Ф: 1866 . Г.
оваи билег удариму
Син Его кмет Паун
писа Глишо Пуза[2]


Споменик Периши Богосављевићу (†1866) (Луке, Лазовића гробље)

Овде почива Раб Божи
ПЕРИША
Син Гвоздена Богосављевића
из села Лука
Поживи 20. Г:
Умре 12 Априла 1866 год.
Оваи билег удариму Отац Его
Писа Глишо Дмитрић из Котраже[2]


Споменик кмету Саву Маричићу (†1867) (Вича, Главоњића гробље)

Приђи ближе мили роде
те прочитај надпис овај
кои показује краброг Србина
САВУ МАРИЧИЋА
Житеља села виче
кои по два пут кметова
у обш[тини] вичкои
кои чесно и поштено поживи 60 Г:
А престависе у вечност
10-ог јунија у 1867 Г.
Бог даму душу прости †
Оваи надгробни спомен саву
ударишему синови своме оцу
Милан и Јоксим
и супруга Станоика ниегов.
1871. Г.
писа ова слова изр: ГЛИШО дмитрић из Котраж[е][2][3]


Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса, Шулубурића гробље)

Приђи ближе мили роде
те прочитај овај надгробни спомен
гди почива Раб Божи
ЂОРЂЕ
ожалости свога оца Сретена Пандуревића
и маике Анђелије у С: Лисе
и кои чесно и поштено поживи 21 год:
и претависе у вечност у најлепшем цвету
на велику жалост роду свом
27 ноембра у 1867 Г.
Оваи спомен подижему Сретен ожалошћени отац
и Василие чича :
са Анђелиом :
тешко уцвељеном мајком Ђорђевом
Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића
и Глишо Дмитрић из Котраже[2]


Споменик Урошу Васовићу (†1869) (Граб, Рајичића гробље)

Приђи ближе слатки мили роде
и прочитаи подпис овде
кои показуе гди почива раб божии
Урош Васовић
жител граблански
кои поживи 47. Година
престависе 15-г Јануара у 1869: го:
Бог даму душу прости
оваи надгробни спомен подигошему
Антоние и Танасие и Еврем
синови его и милош брат его исте године
писа Глишо Дмитрић из котр[аже][2]


Споменик Ристу Томашевићу (†1870) (Горња Краварица, Станојевића гробље)

Овде почивају кости
Блажено Почившег Раба Божиега
РИСТА Томашевића
жител Краварички
кои поживи 60 г, чесно и поштено
и кои е био Кмет и Писар 28. Г
преставио се 9 .Иануара 1870.
Бог да му душу прости
Оваи надгробни спомен
удари му негова супруга Марија
и синовац Новак
Писа Глигорије Дмитрић из Котраже[2]


Споменик Павлу Плазини (†1870) (Губеревци, Плазинића гробље)

Приђи Ближе Мили Србски роде
и ти прочитаи надпис овде
где показуе блажено упокоени раб божии
ПАВЛЕ Плазина
жител Губеревачки
кои поживи и од своег рођења 30 година
и од криста у 1870 год. 10-ог Марта
блаженост са вечностију променијо
своме роду на велику жалост
Бог да му душу прости
Споменуо га Миљко
и благодарни брат његов исте године
Писа Глишо Дмитрић из Котраже[2]


Споменик Павлу Зоћевићу (†1871) (Рогача, Црквине)

Овде почива тико раб божи
ПАВЛЕ Зоћевић
Житељ рогачки
бивши кмет рогачки
А кои чесно и поштено
Поживи 46. Год:
а преселио се у вечност
14-го Марта 1871. Г:
и бог даму душу прости
и вовјеки амин
писа Глишо дмитрић из Котраже[2]


Споменик Совијани Вучићевић (†1871) (Вича, Горњи Брест)

Овде почива Раба Божија
СОВИЈАНА
а кћер петра вучићевића
и маће Станоике из села виче
супруга Милана миливоевића из села пшаника
поживи 20 год.
а престависе уочи Дмитровдана у 1871 год
и бог даиои душу прости
А син совијанин живко
умро од год. дана 1871г
Овај споменик подиже иои
ожалостива маика станоика
писа Глишо[2]


Споменик Петру Главоњићу (†1872) (Вича, Главоњића гробље)

Овде тико почива Раб Божии
ПЕТАР Главоњић
жител вички
А поживе 68. Г.
престависе 4-тог Фебу. у 1872 г.
Бог даму душу прос.
оваи билег подижему син његов ранисав
Глишо писа ова слова[2]


Споменик Милоју Петронијевићу (†1872) (село Гуча, Анђелића гробље)

Приђите ближе мили роде
и читатели и реците бог да прос[ти]
МИЛОЈА : Петронијевића
иначе Бугарина
а жител гучки
коие поживио 56 : Г.
у чести и поштену
као добар домаћин
А престависе у вечност
9 мар. 1872 г.
А писа глишо[2]


Споменик Вучићу Ђекићу (†1872) (Рти, Ђекића гробље)[а]

Овде почива раб божии
ВУЧИЋ Ђекић
житељ рћански
Бивши Депутирац
С[вето] андриевске скупш[тине] 1858 Г.
а преседник обштине рћанске
кои у врло добром стању поживи: 72. Год:
16-тог Марта Умре 1872
Оваи надгробни споменик
подигошему благодарни синови
негови своме оцу из почитанија
милован и милић
а писа Глишо[2]


Споменик Илији Чворовићу (†1873) (Доња Краварица, Чворовића гробље)

Овде почива раб божи
[илија] чворовић
жител краварички
а поживи 42 године
престависе у вечност
22 г априла у 1873. г.
И бог даму душу прости:
споменуше свога оца ИЛИЈУ
синови његови
Мијаило спасое вилиман станиша и станко
са помоћу чичом Евремом
писа глишо дмитровић[2]


Споменик Петру Вучићевићу (†1875) (Вича, Горњи Брест)

ОВДЕ тихо почива
раб божии
ПЕТАР вучићевић
А житељ вички
А кои поживи 56 год:
а престависе у вечност
9-ог јулија у 1875 год.
и бог дага прости
оваи споменик подижему
супруга његова Станоика
и његов пасторак Јоко главоња из виче
А писа Глишо Дмитрић из Котраже[2]


Споменик Јовани Сретеновић (†1876) (Вича, Главоњића гробље)

Овде тико почива Раба Божија
ЈОВАНА
Супруга Гаврила Сретеновића
из Села Виче
поживи 46 год:
а преставиласе на Благовест у 1876. Г.
И Бог да иои душу прости
писа Глишо Дмитрић из котраже[2]


Споменик Јовану Ивановићу (†1876) (село Гуча, Анђелића гробље)

Овде тихо почива Раб Божии
ЈОВАН Ивановић
бивши кмет села гуче:
а које Поживио 60.Год:
у части и поштењу
као добри домаћин
а престависе 9. маја 1876.Г.
И бог да му душу прости
овај споменик Подижему
његов син миливоје
а писа Глишо дмитрић из котраже[2]


Споменик Милићу Анђелићу (†1878) (село Гуча, Анђелића гробље)

Овај биљег показује тјело покој
МИЛИЋА Анђелића из Гуче
бившег војника друге класе
друге чете драгачевског баталиона
коие у 48: год: живота свог
храбро борећи се у рату против турака
за славу и слободу народа Српског
погинуо у битки на Соколовици код Пазара:
1. јануара у 1878: години
и Бог даму душу прости
Овај знак братске љубави
подижему његов брат ЛАЗАР
и синовац ранисав
Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице
А изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже[2]


Споменик Јанку Пајићу (†1878) (Вича, Мирковац)

Овде почива раб божи
ЈАНКО ПАЈИЋ
бивши 3 пут преседник
обштине вичке
а коије у врло доброј чести
поживио 36 година
Преставио се у Вечнос 1878 Г.
Бог даму душу про[сти]
Оваи надгробни споменик
подижему његов брат максим
са братучедом дамланом
Глишо писа[2]


Споменик Милану Достанићу (†1878) (Турица, Достанића гробље)

Код овог споменика
под овом ладном плочом
тико почивају Смртне Кости
славног Србина
МИЛАНА Достанића
из Турице
кои је поживијо 63.год.
а преставијосе у вечни живот
26-тог фебруара у 1878.Г.
Који поживи славно на овом свету
бив. кмет више година
и посланик народне скупштине у овом округу
о одласку књаза Милоша Обреновића
и његовог престолонаследника Михаила...
Овај споменик подиже син МАРКО Достанић
за чес и заслугу свога родитеља
Писа Глишо Дмитрић из Котраже
Обрни се славни кршћанине
и прочитај надпис гроба мога
где ће ми тијело вечно оста[ти]
Помисли да ћеш и ти вако
па замоли Бога истинаго
да опрости мртвијем грекове[2]


Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи, Зимоњића гробље)

О мили србски роде
не пожали труда свога
што ћеш стати и читати
овај тужни биљег
који показује тјело поч
ЈОВАНА ГЛАВОЊУ
из Горачића
бивши војник и десет. I класе
трнавског баталиона
кои је у 37 год. живота свог
храбро борећисе против Турака
за славу и слободу народа српског
под владом књаза Милана М. Обреновића
погинуо у битци на Самокову
25 децембра 1878 Г.
Бог да му душу прости
Писа Глишо дмитрић из котраже[2]


Споменик Јовани Јовичић (†1879) (Граб, Илића гробље)

овде тико почива раба Божиа
ЈОВАНА
прва супр: павла јовичића: из Граба
А којаје поживила 52 године
и родилаје 7 синова и три кћери
А преставиласе у вечност 26-тог марта 1879г.
и бог дајој душу прости
писа Глишо[2]

Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи, Јаковљевића гробље)

ОВДЕ тико почива раба Божија
ЦМИЉКА
супруга поч. Милоша Јаковлевића
из овог села горачића
а која чесно и поштено поживила 48 година
а преставила се у Вјечни Живот
10-тог августа у 1881 год
Бог даиои душу прости
овај надгробни спомен
подиже њен девер радосав
из поштовања
и њен син тиосав 1881
писа Дмитар Ђоковић и Глишо Дмитрић[2]


Споменик Миљки, кћери Мијаила Јевремовића (†1881) (Зеоке)

Овде
Тiхо почiва
Блажена упо
којена раба Бо
жија девоѝка
МИЉКА
кћер почiвш
Мијаiла Јев =
ремовића тр
говца из села
зеока и мајке
жалостиве ја
нке. Апожiвела
је своје мла
дости 20. год.
преставiласе
у вијечност
у најлепшем
цвету 16тог
(нечитко) 1881.г.
Бог да јој
душу прости[б]

Остали споменици[уреди | уреди извор]

У стручној литератури евидентирано је још надгробника који су дело овог каменоресца:[1][4]

  • Споменик војнику Сретену Сретеновићу (†1863) (Рти, Ђекића гробље)
  • Споменик Ранку Гавр. Зеловићу (†1863) (Тијање)
  • Споменик Јовану Ђорђевићу (†1865) (Тијање)
  • Споменик Раку Паићу (†1868) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Милораду Јовковићу (†1870) (Зеоке)
  • Споменик трговцу Јовану Росићу (†1870) (Рти, Ђекића гробље)
  • Споменик Јовану Жунићу (†1870) (Тијање)
  • Споменик Ани Јелуши (†1877) (Граб, Илића гробље)
  • Споменик Обраду Пантовићу (†1877) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Станку Обрадовићу (†1878) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Јанку Паићу (†1878) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Чедомиру Бабићу (†1878) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Живану Обрадовићу (†1879) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Вукадину Пантовићу (†1879) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Мијаилу Пантовићу (†1879) (Вича, Мирковац)
  • Споменик Јовану Кувељићу (†1880) (Зеоке)
  • Споменик Пауну Пантовићу (†1884) (Пшаник, Лазовића гробље)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сада у Лапидаријуму у Гучи.
  2. ^ Текст преписан директно са споменика.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  3. ^ а б в г д Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  4. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе : Просвета. ISBN 86-07-00900-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе : Просвета. ISBN 86-07-00900-1. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глишо_Дмитрић&oldid=26851662”