Миленко Цвијовић
| Миленко Цвијовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1863. |
| Место рођења | Дучаловићи, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1915. (51/52 год.) |
| Место смрти | Дучаловићи, Краљевина Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Миленко Цвијовић (1863−1915) био је драгачевски каменорезац из Дучаловића. Некада је убрајан међу цењеније мајсторе Доњег Драгачева.[1]
Живот[уреди | уреди извор]
Рођен је 1863. године у Дучаловићима. Није познато где је и од кога учио каменорезачки занат. Највероватније је био самоук. Израдио је велики број споменика у Дучаловићима и околним селима. Умро је 1915. године и сахрањен на гробљу Садљике, а на споменик, поред осталог, уклесан му је каменоразачки алат.[2]
- МИЛИНКО ЦВИЈОВИЋ
- бивши каменорезац
- надгробниг споменика
- рођен од родитеља
- Неранџе и Аксентија Р. Цвијовића
- из Дучаловића
- 1863. г.
- поживи 52 г.
- и умреје 10. II 1915. г.
- овде је сахрањен пред овај споменик
- а поред своје мајке Неранџе
- Бог даму душу прости:
- Овај спомен подиже му:
- син Саво Цвијовић, са своје деце.[2]
Дело[уреди | уреди извор]
Споменике клесао од пешчара и украшавао хришћанским симболима и орнаменталним и ликовним представама: крстовима, стилизованим лозицама, голубовима који зобљу грожђе, занатским алаткама и сл. Од осталих мајстора издваја га посебан колорит, јер је све детаље на споменицима бојио интензивним бојама, тако да личе на иконе.[1] У епитафе је правилним, мало размакнутим словима уписивао детаљне биографске податке о покојницима.[1]
Израдио је велики број споменика, између осталих и надгробнике оцу и мајци на гробљу Садљике у Дучаловићима:
Споменик Неранџи Цвијовић (†1907) (Дучаловићи, гробље Садљике)
- У овом Мрачном Гробу
- а вечном Дому
- почивају Смртни Остатци
- НЕРАНЏЕ
- супруге Аксентија Цвијовића
- из Дучаловића
- поживи 61 г.
- а умрла 14 Марта 1907 год.
- Спомен подиже јој син Миленко.[2]
Споменик Аксентију Цвијовићу (†1909 (Дучаловићи, гробље Садљике)
- АКСЕНТИЈЕ ЦВИЈОВИЋ
- рођен од родитеља
- Ристивоја Цвијови: Шибинца,
- из Дучаловића 1840. Г.
- часно и поштено поживи 69 г.
- и умро 13-V-1909.г
- и овдеје сахрањен
- пред овај Споменик
- а и поред своје супруге Неранџе
- Бог даму душу прости.
- Овај Спомен подиже му
- од сина Миленка,
- унук Саво Цвијовић,
- са помоћу своје деце.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.