Милосав Милосављевић (каменорезац)
| Милосав Милосављевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1834. |
| Место рођења | Крстац-Лисице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1870. (35/36 год.) |
| Место смрти | Лисице, Кнежевина Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Милосав Милосављевић (1834–1870) из села Лисице био је један је од најбољих драгачевских каменорезаца с почетка друге половине 19. века.[1] Клесао је споменике широм западне Србије.
Живот[уреди | уреди извор]
Као клесар, био је самоук. Умро је млад. У књигу умрлих свештеник је уписао да је имао два заната: био је терзија и „каменописни резац”.[2]
Дело[уреди | уреди извор]
Надгробнике је углавном израђивао истакнутијим Драгачевцима: четовођама, сеоским кметовима и трговцима.
Одликује га китњаста орнаментика: „свеједно да ли је симбол војаштва (пушка), власти (кметовски штапови), хришћанства (крстови, чираци, воштанице), а не изостају ни голубови који зобљу грожђе, нити лозице биљака”.[1]
Потпис му је сачуван се надгробним споменицима у Грабу и Миросаљцима.[1]
Епитафи[уреди | уреди извор]
Биографске податке о покојницима исписивао је правилним, дубоко усеченим словима предвуковске азбуке.[1]
Споменик Николи Илићу (†1864) (Граб, Илића-Јовичића гробље)
- Пред овим биљегом
- почива раб Божи
- НИКОЛА ИЛИЋ
- бивши Воиник стоеће Воиске,
- у Београду
- при Владенију Књаза
- АЛЕКСАНДРА Карађорђев:
- после тога биое Четовођа
- народне Воиске 4. г:
- поживи 35. г:
- умре, 31. јулија 1864. г:
- Оваи Биљег,
- подиже отац Его гаврило
- писа Милосав Милосављев.
- из лисица[3][4]
Споменик Гаврилу Илићу (†1867) (Граб, Илића-Јовичића гробље)
- Овде почива
- благословени раб божи
- ГАВРИЛО Илић
- бивши Трговац Свињарски
- и жител села Граба
- поживи 66. Г. честно и поштено
- престависе 25 фервуарија 1867. год.
- оваи споменик подигошему:
- син МАРКО и синовац Милисав
- писа Милосав Милосавлавић
- из Лисица[3][4]
Споменик Тодору Кнежевићу (Јојићу) (†1867) (Миросаљци, Јојића гробље)
- О мили роде постој мало овде
- и прочитај жалостиве речи ове:
- Овде почива раб Божи
- ТОДОР
- син поч : Јована Кнежевића
- из Миросаљаца
- Б[ивши] трговац и кмет овог села :
- поживиое 40 Г. честито и поштено
- а погибе борећи се с хајдуцима
- на друму код потока у Миросаљцима
- 9. јуна 1867 г.
- Овај биљег подигошему браћа
- Ристо и Петар Јојић.
- Писа Милосав Милосављевић
- из Лисица.[3]
Напомене[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б Дудић, Никола. Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.