Кампоформијски мир

С Википедије, слободне енциклопедије
Централна Европа након Кампоформијског мира

Кампоформијски мир потписан је 17. октобра 1797. између Наполеона као представника Француске и грофа Лудвига фон Кобенцла као представника Аустрије. Пошто је Наполеон победио све противнике и успешно окончао свој поход у Италији распала се прва коалиција, а мировни споразум је одредио расподелу територија на крају рата. Територија Млетачке републике је подељена, Француска је добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку Которску. Белгија је припала Француској.

Јавни делови споразума

Пошто су Аустрија и Млетачка република (Венеција) изгубиле рат нашли се у незавидној позицији. Млетачка република је престала да постоји. Њене територије су биле подељене. Аустрија је добила велике делове млетачких територија, али је морала предати Аустријску Низоземску (данашњу Белгију).

  • Француска је добила Аустријску Низоземску (данашњу Белгију)
  • Француској су припала бивша млетачка Јонска острва, укључујући Крф, као и млетачки поседи у Албанији

Аустрија је добила следеће млетачке поседе:

Тајне клаузуле

Споразум је садржавао и тајне клаузуле, којима су дељене извесне територије.

Дуги преговори

О миру се преговарало преко пет месеци. Миром у Лебену у априлу 1797. договорен је био углавном цели мировни споразум, али преговори су се отегли због бројних разлога. За време преговора у Француској је током септембра дошло до покушаја државног удара и покушаја доласка ројалиста на власт. Наполеонов биограф Феликс Маркхам написао је да је подела Венеције била не само неморална, него је омогућила Аустрији да створи упориште у Италији, чиме се стварала могућност за нови рат.

Као резултат споразума маркиз де ла Фајет је ослобођен из аустријског заробљеништва. Кампо Формио (сада Кампоформидо) је село западно од Удина где је потписан мировни споразум.

Спољашње везе