Камјанске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Камјанске
укр. Кам'янське, рус. Каменское
Drama Theater of Lesya Ukrainka, Kamianske.jpg
Позориште у Камјанску
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Украјина
Област Дњипропетровска област
Основан 1750.
Становништво
Становништво
 — 2012. 242.646 (процена)
Географске карактеристике
Координате 48°30′27″ СГШ; 34°36′47″ ИГД / 48.507634690383412° СГШ; 34.613190310481471° ИГД / 48.507634690383412; 34.613190310481471Координате: 48°30′27″ СГШ; 34°36′47″ ИГД / 48.507634690383412° СГШ; 34.613190310481471° ИГД / 48.507634690383412; 34.613190310481471
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 120 м
Површина 138 км2
Камјанске на мапи Украјине
Камјанске
Камјанске
Камјанске на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник Станислав Сафронов
Веб-сајт
сајт града Камјанска

Камјанске (укр. Кам'янське, рус. Каменское) град је у источном делу Украјине и у Дњепропетровској области. Представља важан индустријски центар у тој области и у њему се налази лука на реци Дњепар. Према процени из 2012. у граду је живело 242.646 становника.

Историја[уреди]

Први писани докази о постојању насеља на територији Камјанска сежу у 1750. годину. У то време, села Романково и Камијанске, које чине данашњи део града, су биле део административног центра Запорошких Козака. Град се звао Камијански све до 1936. године, када је преименован у част на Феликса Дзержинског, који је основао совјетску тајну полицију. Совјетски лидер Леонид Брежњев је рођен и одрастао у Камјанску (Дњепродзержинску).

Култура[уреди]

Више православних цркава, уз највећу Цркву Светог Николе која је изграђена 1894, се налазе у граду. Године 2008. било је 14 парохија Украјинске православне цркве у Камјанску. Католичка црква Светог Николе, која су Пољаци изградили крајем 19. века је постала један од центара римокатоличке цркве у источној Украјини. У склопу цркве и манастир кога воде Капуцинери. У граду живи и Јеврејска заједница која има нову синагогу.

Економија[уреди]

Економија града се у већем делу заснива на тешкој индустрији. Најразвијенији сектор је металургија. Око 57 посто укупне производње чине производи металургије и металне индустрије. На другом месту са 17 посто је хемијска индустрија. Висока индустријска развијеност града обезбеђује ниску незапосленост (1,4 посто по незваничним подацима из 2007. године), али и проузрокује високу загађеност и радиоактивност области.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 242.646 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
250.120[1] 281.925[1] 255.841[1] 242.646[1]

Однос између мушкараца и жена, према подацима из 2001. године је 44,9 посто мушкараца према 55,1 посто жена. Радно способних је 62,1 посто, младих 13,5 посто, а пензионера 24,4 посто. По националности је следећа подела:

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]