Канада на Летњим олимпијским играма 1928.
| Канада на олимпијским играма | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| МОК код | CAN | ||||||||
| НОК | Олимпијски комитет Канаде COC-спољашња веза | ||||||||
| Летње олимпијске игре 1928. (Амстердам) | |||||||||
| Такмичара | 69 (62м + 7ж) у 8 спорт. | ||||||||
| Носилац заставе | Џозеф Рајт | ||||||||
| Медаље поз.: 10 |
| ||||||||
| Учешће на играма (преглед) | |||||||||
| Летње игре | |||||||||
| 1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016 • 2020 | |||||||||
| Зимске игре | |||||||||
| 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018 | |||||||||
Канада је учествовала на Летњим олимпијским играма, одржаним 1928. године у Амстердаму Холандија, по седми пут у својој историји, освојивши на овим играма петнаест медаља, од тога четири златне, четири сребрне и седам бронзаних медаља.
Иако су жене учествовале на Олимпијским играма још од 1900. године, игре одржане 1928. године су биле прве на којима су учествовале такмичарке из Канаде. Учествовало је укупно седам такмичарки, седам у спринтерским дисциплинама и једна такмичарка у пливању. Оне су освојиле четири медаље за Канаду, две златне и по једну сребрну и бронзану медаљу.
Етел Катервуд (скок увис), Фани Розенфилд, Етел Смит, Флоренс Бел и Миртл Кук, су биле прве жене које су освојиле златну медаљу за Канаду, оне су се такмичиле у штафети 4x100m.
Фил Едвардс је освојио бронзану медаљу у као члан штафете 4X400m, што је њему била прва од укупно пет медаља које је освојио на олимпијадама. Перси Вилијамс из Ванкувера је постао први човек који је одузео злато Американцима у тркама на 100 и 200m[1].
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Канада је у укупном скору завршила као десета нација по броју медаља, укупно петнаест, од тога четири златне, четири сребрне и седам бронзаних медаља.
Злато
[уреди | уреди извор]
- Перси Вилијамс – Атлетика — 100 m, мушки
- Перси Вилијамс – Атлетика — 200 m, мушки
- Етел Катервуд – Атлетика — скок увис, жене
- Штафета – 4x100m, жене[2]
Сребро
[уреди | уреди извор]
- Фани Розенфилд – Атлетика — 100 m, жене
- Џими Бал – Атлетика — 400 m, мушки
- Џозеф Рајт и Џон Гест – Веслање — 1500 m двојац, мушки
- Доналд Стоктон – Рвање — слободно средња категорија, мушки
Бронза
[уреди | уреди извор]
- Етел Смит – Атлетика — 100 m, жене
- Рејмонд Смајли – Бокс — велтер, мушки
- Џејмс Трифунов – Рвање — слободно, бантам, мушки
- Морис Лечфорд – Рвање — слободно, велтер, мушки
- Штафета – Атлетика — 4x400m, мушки[3]
- Штафета – Атлетика — 4x200m, мушки[4]
- Осмерац са кормиларем – Веслање — мушки[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ TSN Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2008), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Фани Розенфилд, Етел Смит, Џејн Бел и Миртл Кук
- ^ Џими Бал, Стенли Гловер, Фил Едвардс и Александер Вилсон
- ^ Мунро Борн, Џејмс Томпсон, Гарнет Олт и Валтер Спенс
- ^ Вилијам Рос, фредерик Хеџс, Џон Донели, Франк Фидс, Џон Хенд, Херберт Ричардсон, Џек Мердок, Атол Мич, Едгар Норис
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Спортске референце
- База МОКа
- Званична олимпијска страница Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012)
Аустралија • Аустрија • Аргентина • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Египат • Естонија • Италија • Индија • Ирска • Јапан • Југославија • Јужноафричка Република • Канада • Куба • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Мексико • Монако • Немачка • Нови Зеланд • Норвешка • Панама • Португалија • Пољска • Родезија • Румунија • САД • Турска • Уједињено Краљевство • Уругвај • Француска • Финска • Филипини • Холандија • Хаити • Чехословачка • Чиле • Шпанија • Швајцарска • Шведска • |
