Канарска палма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Канарска палма
Palmera001.jpg
Phoenix canariensis
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Liliopsida
Ред: Arecales
Породица: Arecaceae
Род: Phoenix
Врста: P. canariensis
Биномна номенклатура
Phoenix canariensis
Chabaud.

Канарска палма[1] или канарка[1] (лат. Phoenix canariensis) биљка из породице Arecaceae (палме). Име рода је древна реч, коју помиње још Теофраст, а указује на то да су старе Грке са овим биљкама упознали Феничани. Име саме врсте указује на њено порекло - Канарска острва.[2] Позната је под локалним именима феникс палма, канарска палма, канарска датула.

Распрострањеност[уреди]

Phoenix canariensis на природном станишту, Канарска острва, Шпанија

Phoenix canariensis потиче са Канарских острва где је ендемска врста, али је захваљујући узгоју проширена у топлим подручјима широм света.[2]

Одлични примерци могу се наћи од Лондона до Сиднеја, од Хонолулуа и Пакистану до Дурбана... Најбоље успева у медитеранској клими, каква је на Јадрану, али се изузетни примерци могу наћи чак и у хладнијим приморским климатским условима, какви су у Северној Ирској, Тасманији, или Сан Франциску.[3]

Изглед[уреди]

Phoenix canariensis је палма која може порасти у дрво висине 12 ређе и до 15 метара. Неразгранато дебло достиже пречник и до 100 цм. Расте доста брзо и у 15-ој години за један вегетациони период може да образује и до 20 листова. Дебло прекривено лисним ожиљцима. Круна је образована од листова скупљених на врху дебла.[4]

Листови су сјајно зелени, перасто сложени, дуги 5-7 м, на доле повијени (нарочито старији, ободни листови). Лисна дршка са чврстим оштрим бодљама, нарочито у доњем делу. Лисни сегменти су на врху зашиљени. Могу бити дуги до 50 цм и широки до 4 цм, бројни, у доњем делу по 2-3 заједно, уперени у разним правцима. Животни век сваког листа је 3 године.[4][2] Цвета од фебруара до маја.[5]

Phoenix canariensis је дводома биљка. Цветови су скупљени у клипове дуге 1 м и више. Плод је лоптаста до јајаста коштуница, дуга 2-2,5 цм, жућкасте до црвенкасте боје.[4] Садржи једну семенку. Дозрева крајем јесени друге године. Плодови су јестиви, али неиздашни и слабог укуса, па се ретко користе.[5]

Размножава се семеном али се у тропским крајевима размножава и вегетативно, кореновим избојцима, како би се очувале особине појединих јединки.[2]

Станиште[уреди]

Тражи отворене, пуном сунцу изложене положаје. Отпорна је на ниске температуре до -10 °C. Највише јој одговара плодно тло, али није пробирач и може успешно расти и на било ком другом земљишту,[5] боље од било које друге врсте палми, што је чини најчешће гајеном украсном врстом палми на свету. Иако најбоље расте на пуном сунцу, на растреситом иловастом тлу, може толерисати и потпуно различите услове, укључујући дебелу хладовину и широк спектар типова земљишта укључујући пескове и тешка глиновита. Phoenix canariensis има јединствену способност да толерише како велику сушу, тако и поплаве.[3]

Болести[уреди]

Канарска палма, потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша
Палмин дрвоточац

Међу најопасније штетнике који нападају ову палму убрајају се црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus) и палмин дрвоточац (Paysandisia archon). Ове две врсте инсеката проузрокују постепено пропадање биљке домаћина, што доводи до њеног потпуног угинућа.[6]

Црвени палмин сурлаш[уреди]

Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми.[7] Први пут је примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, a своје упориште нашао је на урминој палми у више земаља Блиског Истока, одакле се проширио на Африку и Европу.[8] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[9]

У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[10]

Први знаци напада карактеристични су, али их је тешко уочити. Појављују се деформисани листови који изгледају као су на појединим местима засечени маказама. Касније су видљиви суви листови, рупе у основи листа и „пиљевина”. Надаље се суше сви листови и крошња поприма изглед „кишобрана”. На крају биљка остаје потпуно без листова и долази до угинућа.[11]

Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.

Палмин дрвоточац[уреди]

Када палмин дрвоточац нападне палму, уколико се не предузму правовремене мере заштите, може је у потпуности уништити за 2–4 године. Симптоми напада су следећи: присутност пиљевине на круни или деблу, перфорирани или изгрижени листови, постојање дугачких канала унутар дебла, присуство напуштених чаура ларви на деблу, деформисано и накошено дебло, сушење средишњих листова. Присутност лептира палмина дрвоточа такођер може бити индикација присутности штетника.[12]

Употреба у озелењавању[уреди]

Дрворед Phoenix canariensis палми у марини на Новом Зеланду
Phoenix canariensis гајена у жардињери

Phoenix canariensis вероватно је најчешће коришћена врста палме у озелењавању.[2] Сади се појединачно или у групама, а дуж целог Медитерана могу се видети изузетно атрактивни дрвореди формирани управо од ове врсте. Велика отпорност према условима средине чини канарску палму идеалном за садњу у урбаним зонама, у којима је земљиште тешко и збијено.[3] Узгаја се и као собна биљка и веома је цењена за унутрашњу декорацију.[4]

Занимљивости[уреди]

Мифсуд (1995) је описао несвакидашњу употребу листова Phoenix canariensis на Малти, где рибари привлаче делфине и рибе пилоте тако што стављају неколико палминих листова да плутају на морској површини у близини њихових мрежа. Ове врсте риба познате су по томе да се окупљају испод пловних објеката и тако представљају лак плен испод палминог лишћа.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Phoenix canariensis - Kanarska palma”. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Phoenix canariensis”. www.palmpedia.net. Palmpedia. Приступљено 20. 6. 2016. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—748. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Kanarska palma”. Priroda i biljke. Приступљено 20. 6. 2016. 
  6. ^ „Propast za palme - BUBE SU STIGLE”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Приступљено 20. 6. 2016. 
  7. ^ Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 20. 6. 2016.
  8. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; et al. (2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 20. 6. 2016. 
  9. ^ FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Приступљено 5. 5. 2016. 
  10. ^ Faleiro, J.R. (2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 
  11. ^ „Rhynchophorus ferrugineus-CRVENA PALMINA PIPA”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Приступљено 20. 6. 2016. 
  12. ^ „Paysandisia achron-PALMIN DRVOTOČ”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Приступљено 20. 6. 2016. 

Литература[уреди]

  • Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 748—749. 

Спољашње везе[уреди]