Пређи на садржај

Канда, Коџа и Небојша

С Википедије, слободне енциклопедије
Канда, Коџа и Небојша
Канда, Коџа и Небојша у Велењу (2009)
Лични подаци
Друга именаККН
Музички рад
Активни период1990—2001, 2003—данас
Оснивање1990. (Београд, Србија)
Жанралтернативни рок · даб · реге · фанк · џез
Издавачка кућаMetropolis Records · Радио Б92 · FreeB92 · ПГП РТС · Одличан хрчак · Маском
Чланови
Садашњи члановиОливер Нектаријевић
Ненад Пејовић
Дамјан Бабић
Бошко Станојевић
Владан Рајовић
Бивши члановиРастко Лупуловић
Стеван Димитријевић
Владислав Рац
Марко Петронијевић
Иван Тописировић
Дејан Утвар
Никола Новаковић
Зоран Еркман
Бранислав Драговић
Јанко Мостарлић
Остало
Повезани чланциАутопарк · Брзи бендови Београда · Дисциплина кичме · Екатарина Велика · Казна за уши · Лира Вега · Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар · Партибрејкерс · Пресинг · Del Arno Band · Eyesburn
Дискографија
Ускоро
(2019) 		Бетон
(2022) 		Што пре
(2026)

Канда, Коџа и Небојша, скраћено ККН, српска је музичка група из Београда.

Историја

[уреди | уреди извор]

Настанак и први албум

[уреди | уреди извор]

Група Канда, Коџа и Небојша (ККН) основана је 1990. године у Београду.[1] Прву поставу групе чинили су Оливер Нектаријевић (вокал), Владислав Рац (бас-гитара), Растко Лупуловић (електрична гитара) и Стеван Димитријевић (бубањ). Име бенда је настало када су тадашњи чланови, читајући неке старе преводе романа Достојевског, узели архаизме канда (ваљда) и коџа (много), док је име Небојша припадало неком детету које је живело у истом блоку као и Лупуловић.[2] ККН су у првој половини 1990-их били део сцене која је носила назив Брзи бендови Србије.[3]

Први студијски албум ове групе, назван Guarda Toma!, изашао је 1996. за Метрополис рекордс и заправо је мешавина нумера забележених у студију и снимака са концерата одржаних током 1995. године у Дому омладине Београда, КСТ-у и Битефу. У међувремену, члан групе постао је трубач Марко Петронијевић. На албуму је учествовао Дејан Вучетић Вуча из групе Darkwood Dub. На овом албуму чује се велика енергија и живост концертних наступа ККН-а. Песма Природа је највећи хит са албума.

Растко Лупуловић је убрзо отишао из ККН и замонашио се у манастиру Дечани, а место гитаристе је преузео Иван Тописировић Топ.

Пробој групе и прекид рада

[уреди | уреди извор]

Други студијски албум ККН, назива Играчка плачка, изашао је 1998. године за Б92. Албум је делимично политички ангажован, што се, осим у његовом наслову, највише чује у песми Проћи ће и њихово. Сходно друштвеним приликама, овај албум је нешто мирнији и мрачнији него претходни, а садржи и песме: Right Direction, S.A.T, Штастопојо, Медитеран... ККН се албумом Играчка плачка пробио у врх београдске и југословенске музике алтернативног и прогресивног звука.

Заједно са саставима Darkwood Dub, Eyesburn и Atheist Rap, ККН се прикључио Отпору. На својим концертима позивали су публику да гласа против странке Слободана Милошевића.[4] Током новембра и децембра 1999. године, у оквиру турнеје Није људски ћутати, у организацији Б92, наступили су у 12 градова, заједно са групама као што су Darkwood Dub и Sunshine. Турнеја је била вид протеста против тадашњег Закона о информисању, којим се дефакто ограничавала слобода изражавања.[5][6]

Убрзо потом је и Стеван Димитријевић напустио групу, а на његово место дошао је Владан Рајовић.

Трећи студијски албум ове групе, Become (Б92, 2000) отпеван је готово у потпуности на енглеском језику (изузетак је била песма Излазим). Музички, приметно је скретање ка регеу и есид-џезу, уз повремено коришћење нових инструмената као што су: виолина, клавир, тромбон, флаута и дромбуље. Највећи хитови са овог албума су песме Righteous, Life, Nightmare, Излазим и Е. И овај албум се одликује дубоком свешћу о друштвеном тренутку, овај пут нешто универзалнијом и префињенијом.

Следеће године, услед одласка Тописировића у САД и општег стваралачког замора, група је одлучила да престане са радом, на разочарање публике. Опроштајни концерт је одржала 13. маја 2001. у башти СКЦ-а.

Друга постава и даљи развој

[уреди | уреди извор]

Након боравка у САД и повратка у Београд 2003. године, Нектаријевић је око себе окупио нову екипу музичара. Нову поставу групе, осим њега и Рајовића, чинили су још Ненад Пејовић (гитара), Никола Новаковић (гитара) и Бранислав Драговић (бас). Назив групе је, међутим, остао непромењен.[7]

ККН су снимили и нови албум Прекиди стварности, који су издали 2005. године за ПГП РТС. Издвајају се песме: Плаше дечаке, Кад оживимо, Тон по тон и Оливеров, неколико година раније настали, соло израз Ahead There. На албуму се преплићу реге, џез, рок и хеви метал. Албум карактеришу и различити језици изражавања: шест песама је написано на српском, а четири на енглеском језику. Редакција веб-магазина Попбокс изабрала је ово издање за најбољи домаћи албум 2005. године.[8]

У јануару 2008. појавило се DVD издање Прекид стварности, са снимцима концерата одржаних у Дому омладине Београда 28. априла 2006. и на фестивалу Егзит јула исте године. На диску се налазе и композиције које је група направила за рок-оперу Mozart...Luster...Lustig, као и фотографије.[9] Гитариста Новаковић је у фебруару 2008. године напустио групу и отишао у САД, да се школује за продуцента. Заменио га је Јанко Мостарлић, претходно познат по раду у групи Figlio di Puttana.[10]

Пети студијски албум ККН-а, Девети живот, објављен је 15. октобра 2008. за ПГП РТС.[11][12] Шести студијски албум, Манифест, појавио се у пролеће 2011. године.[13]

ККН су 11. јула 2013. наступили на главној бини фестивала Егзит.[14] Нову песму и пратећи спот Све је стало (у р’н’р) представили су 28. новембра 2013, у београдској галерији New Moment.[15] Песма је снимљена уживо без исправки, а пре објављивања су је свирали на готово свим својим наступима током 2013. године.[16] Спот је сниман у Пирану, а продуцирао га је Лазар Сакан, заједно са Рашком Миљковићем, Дарјом Пачевски и Сашом Штихом.[16] Спот је телевизијску премијеру имао 25. новембра 2013. године на каналу МТВ Адрија.[17] Група је најавила да ће следећи студијски албум објавити 2014. године и да ће он донети промену звука.[16]

Састав је у октобру 2014. објавио седми студијски албум — Воља за ноћ. Назив албума је игра речима из наслова Ничеовог манускрипта Воља за моћ.[18]

Гитариста Јанко Мостарлић напустио је ККН у априлу 2025. године, а уместо њега дошао је Дамјан Бабић, из група Кришке и Црви.[19]

Чланови

[уреди | уреди извор]
Оливер Нектаријевић на концерту Јелен топ 10 (2016)

Садашњи

[уреди | уреди извор]
  • Оливер Нектаријевић[а] — вокал
  • Ненад Пејовић — гитара
  • Дамјан Бабић — гитара
  • Бошко Станојевић[б] — бас-гитара
  • Владан Рајовић — бубањ

Бивши

[уреди | уреди извор]
  • Растко Лупуловић — гитара
  • Стеван Димитријевић — бубањ
  • Владислав Рац[в] — бас-гитара
  • Марко Петронијевић — труба
  • Иван Тописировић — гитара
  • Дејан Утвар[г] — бубањ
  • Никола Новаковић — гитара
  • Зоран Еркман[д] — труба
  • Бранислав Драговић — бас-гитара
  • Јанко Мостарлић — гитара

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Мини-албуми

[уреди | уреди извор]
  • Што пре (2026)

Концертни албуми

[уреди | уреди извор]

Компилације

[уреди | уреди извор]

Видео-издања

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Оливер Нектаријевић је био члан групе Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар.[20]
  2. ^ Бошко Станојевић је био члан групе Екатарина Велика.[21]
  3. ^ Владислав Рац је био члан група Партибрејкерс и Пресинг.[22]
  4. ^ Дејан Утвар је био члан група Аутопарк, Del Arno Band, Eyesburn, Казна за уши, Лира Вега, Пресинг и Партибрејкерс.[23]
  5. ^ Зоран Еркман је био члан групе Дисциплина кичме.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Кад би стварност стала у једну реч”. 25. 1. 2023. Архивирано из оригинала 11. 4. 2026. г. Приступљено 11. 4. 2026. 
  2. ^ „Интервју: Оливер Нектаријевић / Секс, дрога и алкохол”. kurir-info.rs. 27. 9. 2005. Архивирано из оригинала 13. 9. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  3. ^ „Музика: Брзи бендови Србије — аутентични израз и жанровски мозаик домаће рок сцене деведесетих”. bbc.com. 24. 6. 2022. Архивирано из оригинала 24. 6. 2022. г. Приступљено 17. 4. 2025. 
  4. ^ Peddie 2011, стр. 103.
  5. ^ Sherrod 2006, стр. 565.
  6. ^ „Прича о турнеји „Време је”: Како је рокенрол победио Слободана Милошевића без иједне лоше речи”. noizz.rs. 10. 3. 2017. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2026. 
  7. ^ „Разговор са Ненадом Пејовићем и Оливером Нектаријевићем (ККН)”. balkanrock.com. 24. 2. 2010. Архивирано из оригинала 27. 2. 2010. г. Приступљено 27. 2. 2010. 
  8. ^ „Избор Попбокса за 2005. годину”. popboks.com. 30. 12. 2005. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 24. 4. 2013. 
  9. ^ „У продаји деби ДВД ККН-а”. popboks.com. 21. 1. 2008. Архивирано из оригинала 11. 4. 2026. г. Приступљено 11. 4. 2026. 
  10. ^ „ККН: Опроштајни концерт гитаристе Николе”. popboks.com. 24. 2. 2008. Архивирано из оригинала 11. 4. 2026. г. Приступљено 11. 4. 2026. 
  11. ^ „Девети живот!!!”. 37.rs/kkn. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 07. 08. 2009. г. Приступљено 19. 10. 2008. 
  12. ^ „Девети живот ККН”. popboks.com. 5. 11. 2008. Архивирано из оригинала 11. 4. 2026. г. Приступљено 11. 4. 2026. 
  13. ^ „Албум по албум: Канда, Коџа и Небојша — Три деценије растурања форме”. balkanrock.com. 6. 12. 2022. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 2. 1. 2026. 
  14. ^ „Егзит: Снуп Лајон пред 35.000 људи, Фетбој Слим оборио рекорд посете на Денс арени”. blic.rs. 12. 7. 2013. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2013. 
  15. ^ „На промоцији „Канде, Коџе и Небојше”, Оливера сестра изненадила тортом”. blic.rs. 28. 11. 2013. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  16. ^ а б в „ККН новим спотом за „Све је стало (у р’н’р)” најављује нови албум и промену у звуку”. fotomuzika.rs. 12. 7. 2013. Архивирано из оригинала 9. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  17. ^ „МТВ премијера: Канда, Коџа и Небојша”. mtv.rs. Архивирано из оригинала 4. 12. 2013. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  18. ^ „Канда, Коџа и Небојша објавили нови албум и најавили концерте”. balkanrock.com. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  19. ^ „Ексклузивно! Први интервју Дамјана Бабића након уласка у ККН: „То сам ја, никада не бежим од свог звука””. musicpocketmagazin.rs. 14. 12. 2025. Архивирано из оригинала 10. 4. 2026. г. Приступљено 2. 1. 2026. 
  20. ^ „Оливер Нектаријевић на веб-сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  21. ^ „Бошко Станојевић на веб-сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  22. ^ „Владислав Рац на веб-сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  23. ^ „Дејан Утвар на веб-сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  24. ^ „Зоран Еркман на веб-сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 5. 4. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канда,_Коџа_и_Небојша&oldid=30999484”