Канрин мару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Канрин мару
Kanrin maru (咸臨丸)
Kanrinmaru.jpg
Канрин мару – први јапански парни брод
Општи подаци
КаријераЈапанско царство
Јапан
Поринут1857.
У служби од14. јуна 1942.
СудбинаУништен у тајфуну, 1871.
Главне карактеристике
Депласман300 t (295 long tons)
Дужина50 m
Ширина7.3 m
Газ10,5 m
ПогонПарни мотор на угаљ
100 hp
Брзина6 чворова (11 км на сат)
Наоружање12 топова

Канрин мару (咸臨丸) био је први наменски направљени јапански брод (корвета) са мотором на парни погон.[1] Његову изградњу шогунат поручује од холандских бродоградитеља, 1853. године јер је то била једина земља са којом је Јапан имао дипломатске односе током сакоку периода изолације. Канрин мару био је парни брод тада најновије генерације, чија је технологија на западу представљена тек 10 година раније са бродом „HMS Rattler“. Направљен је у бродоградилишту Фопа Смита у Кидердијку у Холандији одакле су скоро индентични изашли бродови „Бали“ за потребе холандске морнарице. Брод је предат шогунату 21. септембра 1875. под именом „Јапан“ а након тога је преименован и достављен морнаричкој школи у Нагасакију која је основана у циљу унапређивања знања из западне морнаричке технологије.


Јапанска мисија за САД[уреди]

Три године касније влада шогуната шаље неколико својих људи у мисију за САД, како би извидио напредак и снагу Америке као и да би потписали и ратификовали одређене споразуме између две државе. Карин мару, као брод који је способан за прекоокенска путовања изабран је као средство за ово путовање. За Америку испловили су 9. фебруара 1860. из Ураге под вођством капетана Кацу Каишуа заједно са Џоном Манџиром, Фукузавом Јукичијем и 96 јапанских морнара, праћени америчким официром Џоном М. Бруком за Сан Франциско.

Ово је званично била друга мисија за амерички континент будући да је тако нешто већ урађено пре више од 250 година пре сакоку политике када је Хасекура Цуненага отишао за Мексико, а затим и у Европу 1614. године на галији „Сан Хуан Батиста“.

Током свог путовања у САД Канрин мару је све време пратио амерички војни брод „USS Powhatan“

Бошин рат[уреди]

Чланови мисије за САД (1860), који су пловили бродом Канрин мару.

До краја 1867. године владавина шогуната пада и као последица настаје Бошин рат који ће довести до меиџи обнове. При крају конфликта, у септембру 1868. након неколико победа бакуфуа, осам бродова, укључујући и „Канрин мару“ одлази у руке Еномота Такеакија који своју флоту шаље на север у свом последњем покушају да лансира контра-напад према непријатељској војсци.

Током свог пута флота је налетела на тајфун па је „Канрин мару“, видно оштећен, морао да пристане у луку Шимизу где га преузимају царске снаге које, без обзира на белу заставу предаје и настављају да бомбардују брод и нападају њену посаду. [2]

Еномото се предаје у мају 1869. након последњих борби на острву Езо а брод Канрин мару који је прешао у царске руке остаје на Хокаиду за могуће потребе нове владе. Тамо ће дочекати и свој крај током тајфуна који се десио 1871. године у месту Есаши.

Спомен плоча броду са погледом на мост Голден гејт.
Спомен плоча.
Меморијална плоча са речима: Ова плоча је постављена да обележи долазак првог јапанског брода Канрин мару у луку Сан Франциско 17. марта 1860. године. Канрин мару је прешао цео пацифик заједно са бродом „U.S.S. POWHATAN“ која је довела прве јапанске представнике у САД. Ово подиже град Сан Франциско, заједно са братским градом Осаком као чин искрене жеље да се учврсти пријатељство и добра воља између државе САД и Јапана, као и да обележи годишњицу дипломатских односа које су тог дана започете.
Текст плоче на енглеском језику

Канрин мару данас[уреди]

Године 1990. направљена је реплика дупло веће величине од правог и то по оригиналним плановима какав је требало да буде. И ова реплика, као и оригинал направљени су у Холандији и данас се може видети у холандском темацком парку у области Кјушу на југу Јапана. Често се користи за туристичко разгледање вирова у близини луке Аваџи.

Референце[уреди]

  1. ^ Јапанци су пре Канрин маруа имали брод „Канко мару“ који је имао другачији парни мотор са лопатицама али је био поклон од холандских власти који су га неко време користили у својој морнарици. Због тога ипак узима да је "Канрин мару" први брод Јапана после периода излованости јер је специјално наручен за потребе Јапана и шогуната.
  2. ^ Oliver Statlet, Japanese Inn, Honolulu. University of Hawaii Press.1982. стр. 274.

Литература[уреди]

  • H. Huygens, "Z.M. schroef-schooner Bali," in: Verhandelingen en berigten betrekkelijk het zeewezen en de zeevaartkunde, vol. 17 1857. pp. 178.–183, espp. 182
  • "Steam, Steel and Shellfire. The steam warship 1815-1905" Conway's History of the ship. ISBN 978-0-7858-1413-9.
  • "The origins of Japanese Trade Supremacy. Development and technology in Asia from 1540 to the Pacific War" Christopher Howe, The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-35485-9..
  • "End of the Bakufu and the Restoration at Hakodate" (Japanese 函館の幕末・維新). ISBN 978-4-12-001699-8.

Спољашње везе[уреди]