Канта за заливање
Канта за заливање је преносиви суд, обично са ручицом и кљуном, који се користи за ручно заливање биљака. Траг о постојању овог типа канте датира још из 17. века, а од тада је канта доста унапређена. Канта има такође и друге употребе, јер је доста многостран алат.
Капацитет канте може бити између 0.5 литара, а користи се за заливање кућних биљака, до чак 10 литра за рад у башти. Може бити направљен од метала, керамике или пластике. На крају кљуна може се налазити ружа, која служи како би се ток воде разбио у мање капљице и тиме избегао велики притисак на тло или крхке биљке.
Историја[уреди | уреди извор]
Термин „канта за заливање“ се први пут појавио 1692. године у дневнику кућног баштована лорда Тимотија Џорџа од Корнвола.[1] Пре тога је користио израз „посуда за заливање“.[2]
Године 1886, Џон Хос је патентирао Хосову канта за заливање.[3][4] Патент је гласио „Овај нови проналазак формира канту за заливање која је много лакши за ношење и нагињање, а у исто време је много чистија и прилагођенија за употребу од било које друге која је представљена јавности.“[5] Хосове канте за заливање су биле представљене у њујоршком часопису The Strategist 2018.[6] и 2019.[7] Такође су их препоручили енглески листови the Independent[8] и Telegraph.[9] магазин Country Life,[10] Хосова канта за заливање је награђена Дијлајн наградом 2020 Ребранд године.[11] На ББЦ Gardeners' World су презентери Монти Дон[12][13] и Алан Тичмарш у више наврата похваљивали Хосове канте за заливање.[14][15]
Глава туша се назива ружа, глава руже, розета или глава прскалице.[16][17]
Употреба[уреди | уреди извор]
Канте за заливање обично користе баштовани за заливање биљака, радници на путу да би нанели асфалт, а такође се користи и као украс или као симболичне уметничке фигуре.
У популарној култури[уреди | уреди извор]
- На њеној веб страници, Марта Стјуарт предлаже употребу канте за наливање, како би се нанела вода после рада или ако се стопала упрљају.[18]
- Импресионистички уметник Пјер Огист Реноар је насликао дело Девојка са кантом за заливање.[19]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bourne, Val (2011). The ten-minute gardener's vegetable growing diary. Great Britain: Transworld. стр. 12. ISBN 978-0593066713.
- ^ „Watering Pot - Definitions”. Fine Dictionary. Приступљено 27. 7. 2021.
- ^ „130 years of Haws”. Haws Watering Cans (на језику: енглески).
- ^ „Traditional Craftsmanship at its Best with Haws Watering Cans”. Cuemars (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ Fone, Martin (13. 11. 2021). „Who invented the watering can?”. Curious Questions. Country Life (на језику: енглески). Future plc. Приступљено 30. 11. 2022.
- ^ Notis, David (12. 11. 2018). „Why Are Gardeners So Crazy About the Haws Watering Can?”. New York (на језику: енглески).
- ^ Notis, David (30. 12. 2019). „The Best Thing I Bought This Decade Is Haws’s Status Watering Can”. New York (на језику: енглески).
- ^ „10 best watering cans”
. The Independent (на језику: енглески). 9. 7. 2015. Архивирано из оригинала 2022-05-09. г.
- ^ „Top 10 gardening accessories”. The Daily Telegraph. 2. 6. 2017.
- ^ „Get it in the can”. PressReader.
- ^ „Dieline Awards 2020 Rebrand of the Year: HAWS Watering Cans”. Thedieline.com (на језику: енглески).
- ^ „How to grow salad leaves in a container”. BBC Gardeners's World Magazine (на језику: енглески).
- ^ Guardian Staff (20. 11. 2001). „Monty Don: Dear Santa”. The Guardian.
- ^ „Alan Titchmarsh exhibition: in pictures”. The Daily Telegraph. 5. 6. 2014.
- ^ Titchmarsh, Alan (7. 6. 2014). „Alan Titchmarsh: 50 years of gardening in 100 objects”. The Daily Telegraph.
- ^ Reeve, Jackie (17. 9. 2021). „Our Favorite Watering Cans”. Wirecutter. The New York Times Company. Приступљено 30. 11. 2022.
- ^ Farris, Emily (1. 6. 2022). „The Best Watering Can for All Your Gardening Needs”. Epicurious. Condé Nast. Приступљено 30. 11. 2022.
- ^ „Watering-Can Shower”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2013. г. Приступљено 01. 09. 2013.
- ^ „Девојка са кантом за заливање”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2014. г. Приступљено 01. 09. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Albardonedo Freire, Antonio, El Urbanismo de Sevilla durante el reinado de Felipe II. Sevilla, Guadalquivir Ediciones. 2002. ISBN 84-8093-115-9. стр. 191–208.
- Amirsadeghi, Hossein, editor. The Arts of Persia. New Haven: Yale University Press, 1989.
- Brooke, Christopher Nugent Lawrence. The Age of the Cloister: The Story of Monastic Life in the Middle Ages. New Jersey: Hidden Spring, 2003.
- Gerard Ciolek. Ogrody polskie (Gardens of Poland). Revised edition of the 1954 publication under the same title, updated and expanded by Janusz Bogdanowski. Warszawa: Arkady
- Carroll, Maureen. Earthly Paradises: Ancient Gardens in History and Archaeology. London: British Museum Press, 1986.
- Fischer, Hubertus; Remmert, Volker R.; Wolschke-Bulmahn, Joachim (2016). Gardens, Knowledge and the Sciences in the Early Modern Period. Birkhäuser. ISBN 978-3-319-26342-7.
- Hindsley, Leonard Patrick. The Mystics of Engelthal: Writings from a Medieval Monastery. New York: St. Martin's Press, 1998.
- Khansari, Mehdi et al. The Persian Garden, Echoes of Paradise. Washington, D.C.: Mage Publishing, 1998.
- Lauterbach, Iris, The European Landscape Garden, ca. 1710–1800, EGO - European History Online, Mainz: Institute of European History, retrieved: March 25, 2021 (pdf), 2017.
- Lawrence, C.H. Medieval Monasticism : Forms of Religious Life in Western Europe in the Middle Ages. New York: Longman, 2001.
- Littlewood, Anthony, Henry Maguire, and Joachim Wolschke-Bulmahn. Byzantine Garden Culture. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, 2002.
- Pona, Franceso, Sileno overo Delle Bellezze del Luogo dell'Ill.mo Sig. Co. Gio. Giacomo Giusti, 1620 Angelo Tamo, Verona
- Pona, Franceso, Il Paradiso de' Fiori overo Lo archetipo de' Giardini, 1622 Angelo Tamo, Verona
- Rogers, Elizabeth Barlow, Landscape Design: A Cultural and Architectural History. New York: Harry N. Abrams, Inc. 2001.
- Stockstad, Marilyn and Jerry Stannard. Gardens of the Middle Ages. Kansas: University of Kansas, 1983.
- Taylor, Patrick, The Oxford Companion to the Garden. Oxford: Oxford University Press, 2006.
- Thacker, Christopher, The History of Gardens. California, University of California Press, 1979.
- Threlfall-Homes, Miranda. Monks and Markets: Durham Cathedral Priory 1460–1520, Oxford: Oxford University Press, 2005.
- Turner, Tom. Garden History, Philosophy and Design, 2000 BC–2000 AD. New York: Spon Press, 2005.
- Villa, Paolo, Giardino Giusti 1993-94 pdf, with maps and 200 photos.
- Żukow-Karczewski, Marek. Ogrody i sady w dawnej Polsce (Gardens and orchards in the old Poland), "AURA" (A Monthly for the Protection and Shaping of Human Environment), 11, 1987.