Канта за заливање

С Википедије, слободне енциклопедије
Неколико канти направљених од метала
канта за заливање направљена од пластике
Зелена, Дволитарска канта за заливање направљена од галванизованог гвожђа сипа воду.

Канта за заливање је преносиви суд, обично са ручицом и кљуном, који се користи за ручно заливање биљака. Траг о постојању овог типа канте датира још из 17. века, а од тада је канта доста унапређена. Канта има такође и друге употребе, јер је доста многостран алат.

Капацитет канте може бити између 0.5 литара, а користи се за заливање кућних биљака, до чак 10 литра за рад у башти. Може бити направљен од метала, керамике или пластике. На крају кљуна може се налазити ружа, која служи како би се ток воде разбио у мање капљице и тиме избегао велики притисак на тло или крхке биљке.

Историја[уреди | уреди извор]

Термин „канта за заливање“ се први пут појавио 1692. године у дневнику кућног баштована лорда Тимотија Џорџа од Корнвола.[1] Пре тога је користио израз „посуда за заливање“.[2]

Године 1886, Џон Хос је патентирао Хосову канта за заливање.[3][4] Патент је гласио „Овај нови проналазак формира канту за заливање која је много лакши за ношење и нагињање, а у исто време је много чистија и прилагођенија за употребу од било које друге која је представљена јавности.“[5] Хосове канте за заливање су биле представљене у њујоршком часопису The Strategist 2018.[6] и 2019.[7] Такође су их препоручили енглески листови the Independent[8] и Telegraph.[9] магазин Country Life,[10] Хосова канта за заливање је награђена Дијлајн наградом 2020 Ребранд године.[11] На ББЦ Gardeners' World су презентери Монти Дон[12][13] и Алан Тичмарш у више наврата похваљивали Хосове канте за заливање.[14][15]

Глава туша се назива ружа, глава руже, розета или глава прскалице.[16][17]

Употреба[уреди | уреди извор]

Канте за заливање обично користе баштовани за заливање биљака, радници на путу да би нанели асфалт, а такође се користи и као украс или као симболичне уметничке фигуре.

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Канте за заливање наслагане на колац у школској башти, Шолтуин Плутодреф Утрехт, Холандија

    Канте за заливање наслагане на колац у школској башти, Шолтуин Плутодреф Утрехт, Холандија

  • Канта за заливање за бонсај

    Канта за заливање за бонсај

  • Канта за заливање направљена од одбаченог контејнера

    Канта за заливање направљена од одбаченог контејнера

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bourne, Val (2011). The ten-minute gardener's vegetable growing diary. Great Britain: Transworld. стр. 12. ISBN 978-0593066713. 
  2. ^ „Watering Pot - Definitions”. Fine Dictionary. Приступљено 27. 7. 2021. 
  3. ^ „130 years of Haws”. Haws Watering Cans (на језику: енглески). 
  4. ^ „Traditional Craftsmanship at its Best with Haws Watering Cans”. Cuemars (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  5. ^ Fone, Martin (13. 11. 2021). „Who invented the watering can?”. Curious Questions. Country Life (на језику: енглески). Future plc. Приступљено 30. 11. 2022. 
  6. ^ Notis, David (12. 11. 2018). „Why Are Gardeners So Crazy About the Haws Watering Can?”. New York (на језику: енглески). 
  7. ^ Notis, David (30. 12. 2019). „The Best Thing I Bought This Decade Is Haws’s Status Watering Can”. New York (на језику: енглески). 
  8. ^ „10 best watering cans”Неопходна новчана претплата. The Independent (на језику: енглески). 9. 7. 2015. Архивирано из оригинала 2022-05-09. г. 
  9. ^ „Top 10 gardening accessories”. The Daily Telegraph. 2. 6. 2017. 
  10. ^ „Get it in the can”. PressReader. 
  11. ^ „Dieline Awards 2020 Rebrand of the Year: HAWS Watering Cans”. Thedieline.com (на језику: енглески). 
  12. ^ „How to grow salad leaves in a container”. BBC Gardeners's World Magazine (на језику: енглески). 
  13. ^ Guardian Staff (20. 11. 2001). „Monty Don: Dear Santa”. The Guardian. 
  14. ^ „Alan Titchmarsh exhibition: in pictures”. The Daily Telegraph. 5. 6. 2014. 
  15. ^ Titchmarsh, Alan (7. 6. 2014). „Alan Titchmarsh: 50 years of gardening in 100 objects”. The Daily Telegraph. 
  16. ^ Reeve, Jackie (17. 9. 2021). „Our Favorite Watering Cans”. Wirecutter. The New York Times Company. Приступљено 30. 11. 2022. 
  17. ^ Farris, Emily (1. 6. 2022). „The Best Watering Can for All Your Gardening Needs”. Epicurious. Condé Nast. Приступљено 30. 11. 2022. 
  18. ^ „Watering-Can Shower”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2013. г. Приступљено 01. 09. 2013. 
  19. ^ „Девојка са кантом за заливање”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2014. г. Приступљено 01. 09. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Albardonedo Freire, Antonio, El Urbanismo de Sevilla durante el reinado de Felipe II. Sevilla, Guadalquivir Ediciones. 2002. ISBN 84-8093-115-9. стр. 191–208.
  • Amirsadeghi, Hossein, editor. The Arts of Persia. New Haven: Yale University Press, 1989.
  • Brooke, Christopher Nugent Lawrence. The Age of the Cloister: The Story of Monastic Life in the Middle Ages. New Jersey: Hidden Spring, 2003.
  • Gerard Ciolek. Ogrody polskie (Gardens of Poland). Revised edition of the 1954 publication under the same title, updated and expanded by Janusz Bogdanowski. Warszawa: Arkady
  • Carroll, Maureen. Earthly Paradises: Ancient Gardens in History and Archaeology. London: British Museum Press, 1986.
  • Fischer, Hubertus; Remmert, Volker R.; Wolschke-Bulmahn, Joachim (2016). Gardens, Knowledge and the Sciences in the Early Modern Period. Birkhäuser. ISBN 978-3-319-26342-7. 
  • Hindsley, Leonard Patrick. The Mystics of Engelthal: Writings from a Medieval Monastery. New York: St. Martin's Press, 1998.
  • Khansari, Mehdi et al. The Persian Garden, Echoes of Paradise. Washington, D.C.: Mage Publishing, 1998.
  • Lauterbach, Iris, The European Landscape Garden, ca. 1710–1800, EGO - European History Online, Mainz: Institute of European History, retrieved: March 25, 2021 (pdf), 2017.
  • Lawrence, C.H. Medieval Monasticism : Forms of Religious Life in Western Europe in the Middle Ages. New York: Longman, 2001.
  • Littlewood, Anthony, Henry Maguire, and Joachim Wolschke-Bulmahn. Byzantine Garden Culture. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, 2002.
  • Pona, Franceso, Sileno overo Delle Bellezze del Luogo dell'Ill.mo Sig. Co. Gio. Giacomo Giusti, 1620 Angelo Tamo, Verona
  • Pona, Franceso, Il Paradiso de' Fiori overo Lo archetipo de' Giardini, 1622 Angelo Tamo, Verona
  • Rogers, Elizabeth Barlow, Landscape Design: A Cultural and Architectural History. New York: Harry N. Abrams, Inc. 2001.
  • Stockstad, Marilyn and Jerry Stannard. Gardens of the Middle Ages. Kansas: University of Kansas, 1983.
  • Taylor, Patrick, The Oxford Companion to the Garden. Oxford: Oxford University Press, 2006.
  • Thacker, Christopher, The History of Gardens. California, University of California Press, 1979.
  • Threlfall-Homes, Miranda. Monks and Markets: Durham Cathedral Priory 1460–1520, Oxford: Oxford University Press, 2005.
  • Turner, Tom. Garden History, Philosophy and Design, 2000 BC–2000 AD. New York: Spon Press, 2005.
  • Villa, Paolo, Giardino Giusti 1993-94 pdf, with maps and 200 photos.
  • Żukow-Karczewski, Marek. Ogrody i sady w dawnej Polsce (Gardens and orchards in the old Poland), "AURA" (A Monthly for the Protection and Shaping of Human Environment), 11, 1987.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Канта за заливање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канта_за_заливање&oldid=25616933”