Капител
Капител (лат. caput), (глава), је завршетак или глава стуба или пиластра изнад стабла (архитектонског елемента).[1]. Капител је горњи највиши део стуба, често декоративно обрађен. Капител је препознатљиви део стуба, по коме се и сами стубови разликују, тако да знамо којој култури или стилу сам стуб припада,[1] као и наравно, из које епохе потиче. Уз помоћ капитела можемо поделити стубове на дорске, јонске, коринтске стубове. Наравно, подела по дефиницији је само назнака колико је капител важан, не само у конструктивном, већ и у естетском и хронолошком смислу.
Галерија[уреди | уреди извор]
Капител циборијума од мермера из Царичиног града (Народни музеј Лесковац).
Композитни капител од камена из Царичиног града (Народни музеј Лесковац).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Несторовић 1952, стр. 499–504.
Литература[уреди | уреди извор]
- Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига.
