Капија Балкана
| Капија Балкана: брзи водич кроз прошлост Београда | |
|---|---|
 Насловна страна издања из 2011. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Светлана Велмар-Јанковић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | документарна литература |
| Издавање | |
| Датум | 2011. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7979-253-2 |
Капија Балкана: брзи водич кроз прошлост Београда је књига чији је аутор српска књижевница и академик Светлана Велмар-Јанковић, објављена 2011. године у издању "Стубова културе" из Београда.[1]
О аутору[уреди | уреди извор]
Светлана Велмар-Јанковић (1933-2014) рођена је у Београду где се школовала и живела. Објавила је романе: Ожиљак, Лагум, Бездно, Нигдина и Востаније; есеје: Савременици, Уклетници, Изабраници и Сродници; сећања: Прозраци; збирке приповедака: Дорћол, Врачар, Гласови, Књига за Марка и Очаране наочаре: приче о Београду; молитве: Светилник; драму Кнез Михаило и књигу драма Жезло; монографију Капија Балкана: брзи водич кроз прошлост Београда. За свој рад добила је награде: „Исидора Секулић“, Андрићева награда за књигу прича Дорћол, „Меша Селимовић“, „Ђорђе Јовановић“, „Бора Станковић“, „Пера Тодоровић“, Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. години, Нинова награда за роман године за Бездно (1995), Награда „Невен“, Награда Политикиног забавника, Награда „6. април“ за животно дело о Београду, Награда „Мишићев дукат“ и Награда „Стефан Митров Љубиша“. Превођена на енглески, француски, немачки, шпански, италијански, грчки, бугарски и мађарски језик. Била је редован члан Српске академије наука и уметности.[2]
О делу[уреди | уреди извор]
Књига Капија Балкана: брзи водич кроз прошлост Београда садржи занимљив и пријемчив приказ историје Београда, али исто тако и дубоку анализу историјских процеса за све оне који желе да га боље упознају.[3]
Књига обухвата период од првих насеобина на ушћу Саве и Дунава до Првог светског рата, садржи индекс појмова и топонима, као и бројне илустрације.[4]
Ауторка је за књигу рекла да је то историјска прича:
| „ | Историјска је јер је настала у настојању да се казивање што потпуније ослања на историографске изворе и податке; прича је јер је казивање ипак само субјективно сагледавање следа историјских збивања.[4] | ” |
Књига је подељена у четири дела: Први део књиге обухвата најдужи временски период, од настанка Сингидунума у првом веку наше ере па све до краја прве владе српског кнеза Милоша Обреновића тридесетих година деветнаестог века. У другом делу књиге у центру пажње су периоди владавине кнеза Милоша и кнеза Михаила. Трећи део књиге прати нешто више од три деценије, прецизније од проглашења независности Србије 1878. до Преврата 1903. Четврти део је најкраћи, покрива само 11 драматичних година, од 1903. до 1914. Тај период је раздобље успостављања демократског српског друштва, који су многи називали и ‘златним годинама’.[4]
Капији Балкана, историјској причи о Београду, Светлана Велмар Јанковић посветила седам година, седам година је расла са Капијом Балкана, била затрпана књигама, списима, новинама, часописима, преписком, архивском грађом.[2]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књигу чине четири целине које су подељене у одељке:[2]
ПРВИ ДЕО
- Водич почиње своје казивање
- О Београду кад постаје Сингидудум
- "Мистичне очи" на прасртарим вазама
- Сингидудум улази у историју
- Један дан у римском Сингидудуму
- О разореном Сингидудуму који тоне у време
- Византијски цар поново подиже Сингидудум
- Словени дају име граду над ушћем
- Отимање Београда
- Српски Београд деспота Стефана
- Две драматичне опсаде
- "Бедем хришћанств" је у опасности!
- "Бедем хришћанства" је пробијен!
- Турци у Београду
- Посетилац у турском Београду
- Београд прелази из турских у аустријске руке и обратно
- Радничке игре око Београда
- Освајачки поход принца Еугена Савојског
- Барокни Београд
- Београд је турски, опет
- Старе приче о новим ратничким играма између Аустрије и Турске: ту су и Кочина крајина и опсада Београда и генерала Лаудона
- Нова збивања у последњој деценији 18. века: Срби први пут добијају повластице
- Београд као главни јунак у Првом српском устанку
- Београд је освојен!
- Српски Београд
- Године мрака
- Доба нових, Милошевих, игара
- Читање "Хатишерифа" на Ташмајдану - највећа победа кнеза Милоша
- Времена се мењају, и људи са њима
- Кнез Милош пада, кнез Михаило се диже
- Вучићева буна узима мах - и кнез Михаило одлази преко границе
- Нови кнез из сатре династије - Александар, син Карађорђев
- Илија Гарашанин - и његово Начертаније
- Град Београд почиње да израста у балканску варош што ври
- Светоандрејска скупштина - и нова смена династија
ДРУГИ ДЕО
- Друга влада старијег и млађег Обреновића - повратак кнеза Милоша
- Мисао о европској Србији кнеза Михаила
- Бомбардовање Београда 1862.
- Слави се српско преузимање градова
- Изазови великих сила
- Кнежева слава заблиста па потамни, а смрт му је за вратом
- Дечак на престолу
- Власт се види с лица, али и с наличја
- Кнез, намесници и народ
- Један поглед на европу
- Наследник престола у страху
- Млади кнез куша власт
- Владарске муке са владама
- Београд се буди и буни, а један странац обилази кафане
- Устанак је избио, а долази рат!
- Черњајев распаљује жар рата, али без успеха
- Одлучан преокрет доноси други рат Срба са Турцима
- На Берлинском конгресу 1878. Србија стиче државну самосталост
ТРЕЋИ ДЕО
- Београд изван шанца 1878-1903.
- Београд се навикава на независност
- Варош излази из шанца
- Источни Врачар се нагло подиже
- Ново време се представља
- На једној страни Тимочка буна, на другој Друштво за улепшавање Врачара
- О чему нам приповеда ово важно друштво
- Пуштање у рад прве српске железнице
- "Славија" и "Сала мира" као симболи
- Мала варош, али архитектонско чудо - велико
- Последице рата све више бледе, а драма у Двору избија свом силином
- Доноси се нови устав и проглашава се нови краљ
- На власт су стигли радикали са годином 1889. и у пуном замаху
- Још једном о години 1889.
- Народна банка Србије је завршена
- Доба је претешко, али Београд уме да пева и да - учи
- Полет музичког живота упркос "државном удару" краља Александра од 1. априла 18893.
- Нови мисаони домети младог грађанства
- Србија први пут на Светској изложби у Паризу
- Хитри одскок у прошлост - ка мпрвим покушајима европеизације
- Писци у часописима и часописи за писце
- Промиче последња деценија 19. века, а Београд се брзо модернизује
- Грађанство Београда у наглом успону
- Зајам као замајац нове енергије
- Институција "Грађанска касина"
- Стижу "чуда од науке" међу којима је и кинематограф, а Београђани се забављају
- Од краљевског српског Народног позоришта до "Орфеума" Бране Цветковића
- "Влада владановштине"
- Политичка олуја на видику: Ивањдански атентат и терор полиције
- Опет преокрет: млади краљ се жени, а стари умире
- У сусрет догађајима што одлучују: стиже пролеће 1903. године
- Мартовске демострације зване и метежи, а ево и ноћи 29. маја
- Прелом је ту, пролом одјекује, династија Обреновића је срушена
ЧЕТВРТИ ДЕО
- Од 1903. до 1914. године
- Прве три године новог поретка
- Ојачале енергије раста у култури и науци
- Лист "Одјек" као тунел према будућим годинама
- Опасно политичко врење на све стране, а најјаче на југу Европе, на Балкану
- Песник из Београда на служби у Приштини
- Избија царински рат између Србије и Аусроугарске
- Трговина има и своје подземље, моћне токове - Мали пијац на сави и друге велике пијаце у свету
- Баук анексије над Босном и Херцеговином - а то Србија треба да плати
- Мала земља ипак мора да поднесе велики пораз
- Дух Београда је ипак ту, и још очајан
- Сад је реч и о банкама, али и о банкократији
- Прва механичарска радионица у Кнез Михаиловој, одјеци "велеиздајничког" процеса у Загребу, годишњица анексије у Београду
- Успон музичког живота у Београду: ораторијуми и опере
- Стигли су ратови на Балкан!
- Реч на крају
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Капија Балкана : брзи водич кроз прошлост Београда”. plus.cobiss.net. Приступљено 20. 5. 2022.
- ^ а б в Велмар-Јанковић, Светлана (2011). Капија Балкана : брзи водич кроз прошлост Београда. Београд: Стубови културе. стр. 583—588, 611—616. ISBN 978-86-7979-253-2.
- ^ „"Kapija Balkana: Brzi vodič kroz prošlost Beograda"”. marsh.rs. Приступљено 20. 5. 2022.
- ^ а б в „Водич кроз историју српске престонице”. spc.rs. Архивирано из оригинала 20. 05. 2022. г. Приступљено 20. 5. 2022.
