Капије Београда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Западна капија Београда

Овај чланак описује објекте у Београду који се називају капијама, већином на Београдској тврђави.

Некадашње римске капије[уреди]

Остаци јужне капије Сингидунумског каструма су пронађени приликом адаптације зграде Библиотеке града Београда, на крају Кнез Михаилове улице (44°49′12″N 20°27′12″E / 44.82000° СГШ; 20.45333° ИГД / 44.82000; 20.45333 (Капија Сингидунумовог каструма)). Капија је била фланкирана кулама, остаци једне се налазе у подруму библиотеке а друга је била преко пута улице у паркићу са Ракићевом бистом. На скоро истом месту се налази семафор на којем шетачи чекају да пређу улицу и уђу у Калемегдански парк, на истом месту где би пре пар хиљада година стајали да уђу у римско утврђење.[1]

Северозападна капија каструма (према ушћу река) била је приближно на истом месту као данашња Дефтердарова капија[2]

Капије на данашњој тврђави[уреди]

Капије Горњег града[уреди]

Сахат капија, са Сахат кулом изнад

Ово су капије у зидинама Горњег града Београдске тврђаве. Треба приметити да капије које су функционално повезане, нису у истој линији. Овим се спречава директна употреба опсадних справа на унутрашњој капији, ако би била пробијена спољна.

Сахат капија[уреди]

Сахат кула је југоисточна капија (према граду) на унутрашњем зиду (44°49′23″N 20°27′2″E / 44.82306° СГШ; 20.45056° ИГД / 44.82306; 20.45056 (Сахат капија)), повезана мостом са Унутрашњом Стамбол капијом. Мостови у тврђави су били дрвени, да би се у случају напада могли спалити. Капија је названа по Сахат Кули, изграђеној у 19. веку, а саму капију је у 17. веку изградио венецијански инжењер Андреа Корнаро, па је понекад називају и Корнарова капија. Занимљиво да је Корнаро дошао на тврђаву у време аустријске окупације 1688-90., а затим пребегао Турцима који су преотели тврђаву и наставио радове за њихов рачун у следећој деценији.[3]

Дефтердарова капија[уреди]

Дефтердарова капија

Ова капија се налази у северозападним унутрашњим зидинама (према ушћу Саве у Дунав), насупрот Сахат капије. Из Доњег града је доступна стрмим степеницама. Улазни комплекс је делимично очуван. Десно од ње, гледано из Горњег града, налази се (сува) Чесма Мехмед-паше Соколовића. Капија се налази на 44°49′26″N 20°26′56″E / 44.82389° СГШ; 20.44889° ИГД / 44.82389; 20.44889 (Дефтердарова капија).

Деспотова капија[уреди]

Деспотова капија је у североисточним унутрашњим зидинама (према Дунаву), одмах поред Диздареве куле са којом чини најочуванији средњовековни део тврђаве, на 44°49′30″N 20°27′2″E / 44.82500° СГШ; 20.45056° ИГД / 44.82500; 20.45056 (Деспотова капија). Изграђена је у време владавине деспота Стефана Лазаревића над Београдом 1404-1427. Мостом је повезана са Зиндан Капијом.

Леополдова капија[уреди]

Леополдова капија је спољна источна капија (према Дунаву, одн. Дорћолу), повезана мостом са Зиндан Капијом. Изграђена је око 1690. и названа по аустријском цару Леополду I. Налази се на 44°49′30″N 20°27′6″E / 44.82500° СГШ; 20.45167° ИГД / 44.82500; 20.45167 (Леополдова капија).

Зиндан капија[уреди]

Зиндан капија је средња капија у правцу Дунава, на 44°49′33″N 20°27′5″E / 44.82583° СГШ; 20.45139° ИГД / 44.82583; 20.45139 (Зиндан капија), карактеристична је по томе што се налази између две округле куле. Повезана је са Деспотовом капијом (изнутра) и Леополдовом к. (споља). Изграђена је средином 15. века. Од 18. века Турци су је користили као тамницу (зиндан) по чему је и названа.

Унутрашња Стамбол капија[уреди]

Унутрашња Стамбол капија је југоисточна капија у спољним зидинама, повезана дрвеним мостом са поменутом Сахат капијом (у унутрашњим зидинама). Такође је насутим земљаним (првобитно такође дрвеним) мостом повезана са спољним равелином где се пут рачва: лево (гледано од Стамбол к.) је Спољна Стамбол капија а десно је Карађорђева. Унутрашња Стамбол-капија је изграђена око 1750. и названа је по Истанбулу (Стамболу), јер се налазила у продужетку Цариградског друма. Налази се на 44°49′21″N 20°27′3″E / 44.82250° СГШ; 20.45083° ИГД / 44.82250; 20.45083 (Унутрашња Стамбол капија).

Карађорђева капија[уреди]

Ово је јужна капија равелина, налази се на 44°49′18″N 20°27′3″E / 44.82167° СГШ; 20.45083° ИГД / 44.82167; 20.45083 (Карађорђева капија). Изграђена је у 18. веку, а названа је по Карађорђу, који је прошао кроз њу приликом заузимања тврђаве 1806. Након повратка Турака 1813. зазидана је како не би послужила неком новом Карађорђу. Поново је отворена тек након Другог светског рата.

Спољашња Стамбол капија[уреди]

Ово је источна капија равелина (са супротне стране у односу на Карађорђеву), на 44°49′20″N 20°27′7″E / 44.82222° СГШ; 20.45194° ИГД / 44.82222; 20.45194 (Спољашња Стамбол капија), кроз њу се пролази идући Цариградским друмом према Унутрашњој Стамбол капији. Изграђена је током 1840-60.

Краљ капија[уреди]

Краљ капија

Краљ-капија је југозападна капија унутрашњих зидина (према Сави), на супротном крају од Деспотове капије. До капије се силази кратким степеништем које пролази поред Римског бунара. Са остатком града је повезује мост. Изграђена је око 1725 (положај 44°49′22″N 20°26′52″E / 44.82278° СГШ; 20.44778° ИГД / 44.82278; 20.44778 (Краљ капија)).

Гвоздена (Демир) капија[уреди]

Сада зазидана капија, испод Завода за заштиту споменика, према Римском бунару (позната и као Корнарова капија?).

Јужна капија[уреди]

Јужна капија је постојала лево од Сахат капије (гледано из правца Ун. Стамбол капије, одн града). Потицала је из средњег века, затворена је након изградње Сахат капије, данас служи као музеј.

Капије Доњег града[уреди]

Мрачна капија[уреди]

Мрачна капија се налази на савској страни Доњег града (44°49′19″N 20°26′49″E / 44.82194° СГШ; 20.44694° ИГД / 44.82194; 20.44694 (Мрачна капија)). Капија и околни комплекс су значајно реновирани 2007-08.

Капија Карла VI[уреди]

Капија Карла VI је изграђена 1736, у време аустријске окупације, као славолук тадашњег хабзбуршког владара Карла VI. Она је једна од ретких барокних грађевина у Београду. Налази се на 44°49′33″N 20°26′57″E / 44.82583° СГШ; 20.44917° ИГД / 44.82583; 20.44917 (Капија Карла VI).

Пристанишна капија[уреди]

Главни улазак у београдску луку у турско доба, источно од Куле Небојше.

Водене капије[уреди]

Постоје и две Водене капије. Једна се налази на 44°49′28″N 20°26′45″E / 44.82444° СГШ; 20.44583° ИГД / 44.82444; 20.44583 (Водена капија I), на западном бедему Доњег града; друга, која се користи и данас, је на 44°49′36″N 20°26′49″E / 44.82667° СГШ; 20.44694° ИГД / 44.82667; 20.44694 (Водена капија II), тј. на северном бедему, са друге стране Небојше куле у односу на Пристанишну капију.

Видин капија[уреди]

Источна капија Доњег града (према Дорћолу), изграђена у 18. веку, током аустријских проширења. Првобитна је била фланкирана с две куле (као Зиндан капија), али су је Немци 1944. дигли у ваздух.[3] Налази се на 44°49′37″N 20°27′6″E / 44.82694° СГШ; 20.45167° ИГД / 44.82694; 20.45167 (Видин капија).

Капије у шанцу[уреди]

Шанац је опасивао Варош (српску и турску), која се простирала око тврђаве и заузимала добар део данашње општине Стари Град. Са рушењем шанца, после ослобођења од Турака, нестале су и оне.

Сава капија[уреди]

Спомен плоча која означава место Сава капије

Сава капија је била јужна капија Вароши. Када су устаници 1806. напали Београд, ушли су управо кроз ову капију, након што су је отворили Узун Мирко и Остоја Конда. Данас њен положај означава спомен-плоча (44°49′6″N 20°26′58″E / 44.81833° СГШ; 20.44944° ИГД / 44.81833; 20.44944 (Сава капија)).

Стамбол капија[уреди]

Застрашујућа Стамбол капија се налазила на Цариградском друму, окренута остатку данашњег града, на данашњем месту Народног позоришта (44°48′59″N 20°27′37″E / 44.81639° СГШ; 20.46028° ИГД / 44.81639; 20.46028 (Стамбол капија)). Изграђена је током аустријске окупације 1717-39, Турци су је касније користили као место за јавна погубљења и излагање погубљених. Као симбол турске опресије, срушена је 1866.

Видин капија[уреди]

Источна капија Вароши се звала Видин капија, налазила се код данашње Прве београдске гимназије, на чијој се згради налази спомен-плоча (44°49′14″N 20°27′55″E / 44.82056° СГШ; 20.46528° ИГД / 44.82056; 20.46528 (Видин капија)).

Модерне „капије“[уреди]

Источна капија Београда[уреди]

Источна капија Београда

Источна капија Београда је комплекс три стамбена облакодера, надалеко видљив на прилазу Београду ауто-путем Е75. Налази се у насељу Коњарник, на 44°47′3″N 20°30′44″E / 44.78417° СГШ; 20.51222° ИГД / 44.78417; 20.51222 (Источна капија Београда).

Западна капија Београда[уреди]

Западна капија Београда је облакодер на 44°49′13″N 20°24′17″E / 44.82028° СГШ; 20.40472° ИГД / 44.82028; 20.40472 (Западна капија Београда), надалеко видљив. Грађен је у виду две куле повезане мостом, тако да изгледа као врата, али путеви (Е75, Е70) пролазе поред њега, а не испод.

Извори[уреди]

  1. Beograd-Singidunum, treći deo, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. Beograd-Singidunum, četvrti deo, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Ратна прошлост Београда, погл. Београдска тврђава (арх. Драгољуб Јовановић), издање НИП „Београдске новине“ 1954

Спољашње везе[уреди]