Каравласи

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Црни Власи.
Каравласи
Укупна популација
непознато
Региони са значајном популацијом
 Република Српска
 Босна и Херцеговина
Језици
румунски и српски језик
Религија
православно хришћанство
Сродне етничке групе
Роми, Румуни и Срби

Каравласи (јед. Каравлах), познати још и као Црни Власи или Коритари,[1] етничка су група која припада групи Рома која је свој првобитни језик замијенила румунским језиком.[2] Претежно живе у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Говоре српским и румунским језиком, а искључиво су православне вјероисповјести.[3][4]

Етимологија[уреди]

Име Каравлах значи Црни Влах и означава људе из јужне Румуније (Каравлашке).[5] Каравласи тај назив не сматрају увриједљивим и он је општи за све њих. Народи који их окружују (Срби, Хрвати и Муслимани) за њих чешће користе назив Калавраси, који је локализам створен метатезом гласова у једној ријечи.[6]

Коритари је назив који су добили Каравласи који су населили подручје Славоније, а добили су га по свом занимању прављењу корита.[1]

Поријекло[уреди]

Каравласи су дуго времена провели на подручју у коме је румунско становништво било већинско, те су они као малобројнији народ били изложени романизацији (румунизацији).[2] Најочигледнији резултат тог процеса је језик којим говоре Каравласи, који је дијалекат дако-румунског језика.[7] Као компактна етничка група Каравласи су населили сјеверноисточну Босну[6] и Славонију.[1]

Разлози миграције Каравлаха могу се свести на политичко и економско стање у Влашкој током 18. вијека.[8][9] Положај сељака се јасно види из изјаве румунског академика Когалнићеануа: „До године 1746. били су сељаци у кнежевини Влашкој и Моладавији робови и могли су се продават као и Цигани”. Најгоре стање у овим земаљама је било када су на власт дошло фанариоти од 1710. до 1821. године.[9]

Теодор Филипеску, Румун по националној припадности, међу првима је вршио истораживања о Каравласима у Босни, стално је покушавао да докаже румунско поријекло Каравласа. Да би то доказао у својим радовима је упоређивао живот, језик и обичајера Каравлаха са сличним материјалом из Влашке. Међутим још тада му је скренута пажња на ромаско поријекло Каравлаха, односно јаку ромску примјесу.[8]

За разлику од осталих Рома, сви Каравласи су православне вјероисповјести. Не говоре ромски језик, него дијелектом дако-румунског језика и српским језиком. Ове двије разлике Каравласи истичу сваком приликом, и њоме поричу сваку везу са Ромима и свако изједначавање са њима их вријеђа.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Филипеску (1907). стр. 79.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павковић (1957). стр. 103.
  3. Павковић (1957). стр. 103—104.
  4. „Karavlasi u semberskoj ravnici”. http://www.nezavisne.com/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. Даничић & Будмани (1892—1897). стр. 862.
  6. 6,0 6,1 Павковић (1957). стр. 104.
  7. Ухлик (1955). стр. 58.
  8. 8,0 8,1 Ухлик (1955). стр. 59.
  9. 9,0 9,1 Филипеску (1907). стр. 335—339.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]