Каравласи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Каравласи
Укупна популација
непознато
Региони са значајном популацијом
 Република Српска
 Босна и Херцеговина
Језици
румунски и српски језик
Религија
православно хришћанство
Сродне етничке групе
Роми, Румуни и Срби

Каравласи, познати још и као Црни Власи или Коритари,[1] етничка су група која припада групи Рома која је свој првобитни језик замијенила румунским језиком.[2] Претежно живе у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Говоре српским и румунским језиком, а искључиво су православне вјероисповјести.[3][4]

Етимологија[уреди]

Име Каравлах значи Црни Влах и означава људе из јужне Румуније (Каравлашке).[5] Каравласи тај назив не сматрају увриједљивим и он је општи за све њих. Народи који их окружују (Срби, Хрвати и Муслимани) за њих чешће користе назив Калавраси, који је локализам створен метатезом гласова у једној ријечи.[6]

Коритари је назив који су добили Каравласи који су населили подручје Славоније, а добили су га по свом занимању прављењу корита.[1]

Поријекло[уреди]

Каравласи су дуго времена провели на подручју у коме је румунско становништво било већинско, те су они као малобројнији народ били изложени романизацији (румунизацији).[2] Као компактна етничка група Каравласи су населили сјеверноисточну Босну[6] и Славонију.[1]

Разлози миграције Каравлаха могу се свести на политичко и економско стање у Влашкој током 18. вијека.[7][8] Положај сељака се јасно види из изјаве румунског академика Когалнићеануа: „До године 1746. били су сељаци у кнежевини Влашкој и Моладавији робови и могли су се продават као и Цигани”. Најгоре стање у овим земаљама је било када су на власт дошло фанариоти од 1710. до 1821. године.[8]

Теодор Филипеску, Румун по националној припадности, међу првима је вршио истораживања о Каравласима у Босни, стално је покушавао да докаже румунско поријекло Каравласа. Да би то доказао у својим радовима је упоређивао живот, језик и обичајера Каравлаха са сличним материјалом из Влашке. Међутим још тада му је скренута пажња на ромаско поријекло Каравлаха, односно јаку ромску примјесу.[7]

Језик[уреди]

Каравласи не говоре ромски језик, него дијалектом дако-румунског језика, који је најочигледнији резултат романизација (румунизације),[9] и српским језиком.[2]

Вјероисповјест[уреди]

Сви Каравласи су православне вјероисповјести.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Филипеску (1907). стр. 79.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Павковић (1957). стр. 103.
  3. ^ Павковић (1957). стр. 103—104.
  4. ^ „Karavlasi u semberskoj ravnici”. http://www.nezavisne.com/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ Даничић & Будмани (1892—1897). стр. 862.
  6. 6,0 6,1 Павковић (1957). стр. 104.
  7. 7,0 7,1 Ухлик (1955). стр. 59.
  8. 8,0 8,1 Филипеску (1907). стр. 335—339.
  9. ^ Ухлик (1955). стр. 58.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]