Каравуково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Каравуково
Karavukovo, Catholic Church.jpg
Католичка црква у Каравукову
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 4215
 — густина70/км2
Географске карактеристике
Координате45°29′25″ СГШ; 19°11′10″ ИГД / 45.490333° СГШ; 19.186166° ИГД / 45.490333; 19.186166Координате: 45°29′25″ СГШ; 19°11′10″ ИГД / 45.490333° СГШ; 19.186166° ИГД / 45.490333; 19.186166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина87 м
Површина60,5 км2
Каравуково на мапи Србије
Каравуково
Каравуково
Остали подаци
Поштански број25255
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Каравуково је насеље у општини Оџаци у Западнобачком округу у Србији.

Према попису из 2011. било је 4215 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду, тада је број становника био 4991.

Већину становника Каравукова чине људи пореклом из Врања, односно Пчињског округа.

Називи[уреди]

Постоје три легенде како је Каравково добило свој назив. Према првој легенди кад је Сулејман величанствени пошао на Беч, гладни вукови нападну део турске војске која је заостала. Турски заповедник, очајан што споро напредују, шаље извештај о нападу вукова на његов одред, казујући да се овде све црни од вукова.

Према дргој легенди турски одред је крену из тврђаве Бач у тврђаву Ердут. Због јаке зиме Турци нису успели да пређу дунав и остали су да преноће шуми на обали. Следећег јутра су их на том месту напали вукови, те су због тога то место назвали Каравуково.

Трећа легенда није везана за Турке, већ за дунавске гусаре. На левој обали дунава некада се налазила храстова шума кроз коју је пролазио пут до места где се налазила скела. По ритовима, мочвари и шуми са ове стране реке, крили су се одбегли дунавски гусари који су нападали и пљачкали као вукови. Те је по њима насеље добило име.

Мађарско име Bácsordas је званично уведено 1902. године, када је у Аустро-Угарској донет закон о промени свих назива места. Од 1918. године поново је званичан назив Каравуково.

Географски положај[уреди]

Каравуково је у саставу оџачке општине. Каравуково се налази на западној страни оџачке територије. Удаљено од Оџака пет километара. Тачније налази се на 45° 30′ 0“ северне географске ширине и 19° 12′ 30“ географске дужине источно од гринича. На правцу доста неповољних саобраћајних комуникација са другим деловима Србије.

На постанак и формирање насеља, утицали су природни и друштвени услови. Према забележеним картографским подацима, видимо да је Каравуково мењало свој локалитет, због опасности од поплава, померајући се од запада мало према истоку, увек даље од воде и рита.

Данашње Каравуково, треће по реду, изграшено је на месту пустаре Ковачевић уз леву обалу Мостонге, после велике поплаве Дунава из 1770. године која је уништила оба предходна села Старо и Ново Каравуково.

Историјат места[уреди]

Стари век[уреди]

На археолошкој карти Војводине, коју је израдио Рудолф Шмит у околини данашњег Каравукова обележени су локалитети гробова Сарматa и Јазига. Премда историчари тврде да Бачка никада није припадала Римском царству, на присиство римљана у атару Каравукова подсећају узвишења и насипи, који су на Камералној карти из 1764. године уцртани и обележени као Римски шанчеви. Један њихов крак почиње од Апатина и иде у југоисточном правцу преко Пригревице, Дорослова, Српског Милетића, Богојева, Каравукова, Оџака, према Госпођинцима.

Њихово порекло нису још довољно објашњени. Римске шанчеве у Бачкој први пут спомиње 1690. године официр Марсиљи. Такође, Пал Веленрајтер који је вршио ископавање у околини Апатина, Пригревице, Свилојева, Дорослова, Српског Милетића и Каравукова, сматра да су то ипак римски шанчеви. Међутим, о овим узвишењима постоје различита мишљења. Иштвану Ивањију тврди да то нису творевине Римљана, док Јулије Шефер мисли да су то аварски опкопи. Сергеј Кармански предпоставља да су то насипи кроз мочвару који су служили за транспорт терета.

Када су Хуни у петом веку продрли у Панонску низију на простору Каравукова су се налазе Гепиди. У гробном налазу у околини Каравукова, пронађена је копча од сребра са позлатом, вероватно из средине петог века наше ере. Поред копче, нађене су златне наушнице са полиедарском јагодом, украшена дршка једног огледала, кашичица и златник. Тешко је одредити где су израђени ови предмети. Када је о златнику реч мишљења се разликују. Једни га приписују цару Анастазију, а други кажу да новац припада Теодосију II и кован је у Цариграду 443. године. Према новцу, гробни налаз се може датирати у средину петог века или шестог века у Атилино време. Вероватно је припадао источним готима или Гепидима. Свакако је из времена сеобе народа. Златна копча, данас се налази у народном музеју у Будимпешти.

Велика сеоба народа[уреди]

Хуни 375. године својим продором, покрећу све народе на велику сеобу. У шестом веку Авари, за свега десет година, стварају највећу рано-средњовековну државу од Дона до Алпа, Аварски каганат. Археолоски налази Авара су потпуни код Богојева и Оџака. У Каравукову се налазе оштећени приликом изградње канала Дунав-Тиса-Дунав. Са Аварима долазе словени, а нешто касније ове просторе насељавају и мађари. Они су били добро организовани и већ у једанаестом веку освајају велику територију. Мађарска управа је целу земљу поделила на административно-територијалне области, жупаније.

До турског освајања, Бачка је била подељена на две жупаније. Бачка жупанија, по граду Бачу, чији су остаци и данас добро очувани и Бодрошка жупанија према граду Бодрогу, који је нестао у таласима Дунава. Границе измешу ове две жупаније често су се померале.

Средњи век[уреди]

У средњем веку ова територија је била густо насељена. Продором Татара у Панонску низију, после битке на реци Шају 11. априла 1241. године, измењена је географска слика овог краја. Болдогасоњтелке је средњевековно насеље из XII века. Налазило се недалеко од Старог Каравукова, насипом десно према Богојеву. На првом завијутку насипа, пронађена је керамика и куће насеља из XII и XIII века, између Каравукова и Мостанице и железничког моста, преко пута локалитета Мостонга I. Основна и темељи цркве на овом локалитету били су видљиви још 1935. године, на месту лево од пута Каравуково – Богојево. Касније, на ово место долази гробље Новог Каравукова.

Камараш је било у близини данашњег Камаришта, према претпоставци Јулија Шефера. Забележено је у бачкој жупанији 1390. године. За време Турске владавине припадало је сомборској нахији. Године 1590. имало је 43 дома. Забележено је у Крушевском поменику. Оба ова насеља Болдогасоњтелке и Камараш припадала су грофу Керестури. Хрватски бан Короги је био протерао породицу Керестури са ових поседа, али је краљ Сигисмунд 26. марта 1390. године вратио поседе законитом власнику грофу Керестури уз помоћ Бачког каптола. Од породице Керестури ове поседе, 1422. године купује породица Алпари.

Први помен Каравкова и колонизација Немаца[уреди]

Назив Каравуково први пут је забележен 1543. године. Након насељавања Мађара и касније Срба од 1764. године долази до насељавања немачких колониста. Након чега је требало да уследи пресељење српских становника у друге делове Бачке. Међутим немачки колонисти су основали Ново Каравуково. Ново и Старо Каравково су потпуно уништено у поплави 1770. године, а насеље на којем се данас налази Каравково обновљено је недалеко од тог места и становништво су чинили Немци. Током 19. века, многе мочваре су исушене и претворене у пољопривредно земљиште. Узгој и прерада конопље играли су главну улогу.

Светски ратови[уреди]

После Првог светског рата место насеље је припало Краљевини Југославији, али током Другог светског рата 1941. године поново је окуприано од стране Мађарску. Године 1944, када су се руске трупе приближавале, мађарске власти су након дугог одлагања наредиле евакуацију села, које је првобитно напустило само трећина становништва. Трек око 1000 људи напустио је то место средином октобра 1944. године и стигао је после месец дана Аустрије. После рата, колонозовани су људи са југа Србије, највећи број из Врања и горње Пчиње.

Демографија[уреди]

У насељу има 1499 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82. У насељу Каравуково 2002. живело је 4048 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,7 код мушкараца и 42,0 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Бр. становника 5008 6024 6472 5925 5682 5607 4991 4215
Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
4.869 97,55 %
Мађари
  
26 0,52 %
Хрвати
  
14 0,28 %
Македонци
  
11 0,22 %
Словаци
  
6 0,12 %
Југословени
  
5 0,10 %
Немци
  
4 0,08 %
Румуни
  
3 0,06 %
Црногорци
  
2 0,04 %
Украјинци
  
2 0,04 %
Руси
  
2 0,04 %
Бугари
  
2 0,04 %
Русини
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
11 0,22 %

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди]