Карак синдром

С Википедије, слободне енциклопедије

Карак синдром је неуролошко дегенеративни поремећај окарактерисан акумулацијом сувишног жељеза у мозгу.[1] Породица у чијих чланова је болест први пут препозната живјела је у Ал Караку, граду у јужном Јордану. Овај поремећај карактерише атаксија, обрнута стопала (talipes calcaneovarus), дисартритични скенирни говор са дистоничним карактеристикама, дистоно кретање језика и мишића лица, при чему су кореформски покрети били присутни у горњим и доњим екстремитетима, иако више изражени у доњим екстремитетима. Поремеђај даље карактерише дистонијски положај стопала, брадикинезија присутна у оба пара екстремитета, дисметрија, дисдиадококинезија и интенционални тремори, како билатерални тако и симетрични. [1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Mubaidin A, Roberts E, Hampshire D, et al. (јул 2003). „Karak syndrome: a novel degenerative disorder of the basal ganglia and cerebellum”. J. Med. Genet. 40 (7): 543—6. PMC 1735513Слободан приступ. PMID 12843330. doi:10.1136/jmg.40.7.543. Приступљено 7. 7. 2009.