Карановац (Петрово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карановац
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаПетрово
Становништво
 — 2013.1.178
Географске карактеристике
Координате44°41′14″ СГШ; 18°16′16″ ИГД / 44.68726° СГШ; 18.27116° ИГД / 44.68726; 18.27116Координате: 44°41′14″ СГШ; 18°16′16″ ИГД / 44.68726° СГШ; 18.27116° ИГД / 44.68726; 18.27116
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Карановац на мапи Босне и Херцеговине
Карановац
Карановац
Карановац на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74323 Сочковац
Позивни број053

Карановац (Миросавац) је насељено мјесто и мјесна заједница у општини Петрово, Република Српска, БиХ.

Географија[уреди]

Налази се на лијевој страни ријеке Спрече.[1] Смјештен је на сјеверним падинама Острвице, односно планине Озрен.[1] Од Петрова је удаљен 12, а од Добоја 18 километара.

Назив[уреди]

Насеље је у прошлости носило назив Миросавац које је добило по цркви Миросавки.[1] Црква је у вријеме османлијске владавине разорена заједно са насељем.[1] О настанку садашњег назива постоје два предања.[1] Према првом, Миросавци су након страдања постали тужни, односно карни, те су по томе добили садашњи назив.[1] Према другом предању, Миросавци су разарањем „завијени у црно“, те су прозвани Карановци према турцизму „кара“ (црно).[1] Исто предање каже да су Турци камен порушене цркве одвукли у Грачаницу за градњу тамошње џамије.[1]

Историја[уреди]

Карановац је на почетку Другог свјетског рата бројао 75 домаћинстава, из којих је 76 становника одведено у концентрационе логоре.[1] Највећи број становника је страдао у усташком логору Јасеновац.[1] Поред овога, 18 житеља је страдало у одбрани насеља које је у више наврата током Другог свјетског рата уништавано.[1] Током распада Југославије, страдало је 19 становника Карановца.[1] Карановац се од 1961. до 1992. године налазио у саставу општине Грачаница. У прошлости је у Карановцу постојало 7 воденица, а сада само једна (Симића млин) која је према подацима из 2011. стара око 200 година.[1]

Култура[уреди]

Парохија[уреди]

Карановац припада парохији карановачко-сочковачкој Српске православне цркве.[2] Садашњи храм Српске православне цркве је посвећен Светом пророку Илији.[3] Изградња цркве Светог Илије је започета 2001, а завршена 2007.[1] Током 1993/94, становници су изградили привремену капелу од дрвета, која је 2005. изгорила.[1]

Старија црква „Миросавка“ се помиње у Источнику Српске православне цркве из 1894. године.[1] Запис о цркви Миросавки је направио свештеник Митар Поповић из Бољанића када је 1894. обилазио цркве и црквишта озренског подручја.[1] Ту је записано да су се остаци цркве Миросавке налазили на узвишењу окруженом гробљем, између Мале и Велике Прење.[1] Записано је и да је цркву Миросавку порушио Ризван бег из Грачанице, који је од тог камена сазидао кулу у Грачаничком пољу, да би посље његове смрти камен био употребњен за изградњу џамије у Грачаници.[1] У истом документу је записано да се на камену изнад улаза у џамију и подзиду налазио натпис на црквенословенском, те да је локално муслиманско становништво у више наврата кречило камен.[1] Пошто би креч након наког времена оптао, камење са натписима на црквенословенском је избрушено.[1] У Источнику из 1894. је забиљежено је да је приликом ископавања пронађен ћуп са кованим новцем и печат цркве миросавачке са ликом преподобног Лазара, који је касније продат у Броду.[1]

Споменици[уреди]

У насељу се налази споменик страдалима из Другог свјетског рата, а у изградњи је споменик посвећен пострадалима током распада Југославије.[1]

КУД Озрен[уреди]

Културно-умјетничко друштво Озрен (Карановац) је основано 1952. године.[1]

Образовање[уреди]

Основна школа у Карановцу је подручно одјељење Основне школе „Свети Сава“ у Какмужу.[4] До школске године 1998/99, подручно одјељење је припадало Основној школи „Петар Петровић Његош“ у Бољанићу.[4] Обнова школе је завршена 22. октобра 1999, а настава се током обнове одржавала у Дому културе.[4]

Привреда[уреди]

Становништво се највише бави узгојем пилића на приватним фармама.[1] У Карановцу постоји неколико пилана за прераду трипца као и производња столица. Такоѓе постоји и фирма за производњу готових производа од лима а намјењених извозу.[1]

Саобраћај[уреди]

Кроз Карановац пролази жељезничка пруга на линији Жељезница Републике Српске.[1]

Становништво[уреди]

У насељу према подацима из 2011. живи око 1.400 становника у 367 домаћинстава.[1]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.111 946 904 671
Југословени 27 57
Хрвати 10 7 8 11
Муслимани 6 10 8 9
Црногорци 2
Македонци 1
остали и непознато 22 8 12 3
Укупно 1.176 1.030 933 694
Демографија[5]
Година Становника
1961. 694
1971. 933
1981. 1.030
1991. 1.176

Презимена[уреди]

Најстарија презимана су Марушић, Трифковић , Лазаревић и Ђурић.[1] Најчешње славе у Карановцу су Никољдан и Ђурђевдан.[1] У мањем обиму се слави Свети Игњатије, Јован Крститељ и Архиђакон Стефан.

  • Марушић
  • Трифковић[1]
  • Лазаревић[1]
  • Ђурић[1]
  • Симић[1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 „Огњишта: Карановац”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 26. 12. 2011. 
  2. ^ „Посјета Дјечјем дому „Рада Врањешевић“ у Бањој Луци”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 2011. Приступљено 19. 12. 2011. [мртва веза]
  3. ^ „Помен и сахрана протојереја-ставрофора Славка Кашиковића”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 25. 10. 2011. Приступљено 26. 12. 2011. [мртва веза]
  4. 4,0 4,1 4,2 „Основна школа „Свети Сава“ Какмуж”. Општина Петрово. 2011. Приступљено 26. 12. 2011. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]