Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2022. било је 349 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године. Добровољци су 1937. подигли основну школу "Опленац".[1]
Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.
У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.
Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.
У насељу Карађорђево живи 469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[3] |
|
|
| |
|
| Срби |
|
535 |
90,67% |
| Мађари |
|
21 |
3,55% |
| Буњевци |
|
9 |
1,52% |
| Црногорци |
|
5 |
0,84% |
| Хрвати |
|
4 |
0,67% |
| Југословени |
|
2 |
0,33% |
| Чеси |
|
1 |
0,16% |
| Словаци |
|
1 |
0,16% |
| Русини |
|
1 |
0,16% |
| непознато |
|
1 |
0,16% |
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
2 |
|
|
0 |
| 80+ |
4 |
|
|
9 |
| 75—79 |
11 |
|
|
13 |
| 70—74 |
29 |
|
|
26 |
| 65—69 |
18 |
|
|
40 |
| 60—64 |
9 |
|
|
23 |
| 55—59 |
3 |
|
|
11 |
| 50—54 |
11 |
|
|
6 |
| 45—49 |
24 |
|
|
20 |
| 40—44 |
34 |
|
|
24 |
| 35—39 |
17 |
|
|
24 |
| 30—34 |
20 |
|
|
18 |
| 25—29 |
8 |
|
|
12 |
| 20—24 |
17 |
|
|
17 |
| 15—19 |
26 |
|
|
19 |
| 10—14 |
16 |
|
|
23 |
| 5—9 |
19 |
|
|
12 |
| 0—4 |
14 |
|
|
11 |
| Просек : |
39,7 |
|
|
44,4 |
|
→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.
- ^ "Политика", 21. окт. 1937
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.