Карађорђе Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Петровић
КнежевићевКарађорђе.jpg
Карађорђе, рад Уроша Кнежевића из 1852. године (према портрету Владимира Лукича Бориковског из 1816. године), Народни музеј Београд
Пуно име Ђорђе Петровић
Датум рођења (1762-11-16)16. новембар 1762.
Место рођења Вишевац
 Османско царство
Датум смрти 26. јул 1817.(1817-07-26) (54 год.)
Место смрти Радовањски луг
 Кнежевина Србија
Династија Карађорђевићи
Отац Петар Јовановић
Мајка Марица рођ. Живковић
Супружник Јелена Петровић
Потомство Алекса Карађорђевић
Александар Карађорђевић
Сима
Сава
Сара
Полексија
Стаменка.
Велики вожд Србије
Период 14. фебруар 18047. октобар 1813.
Наследник Милош Обреновић
„Карађорђе” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Карађорђе (вишезначна одредница).
„Ђорђе Петровић” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Ђорђе Петровић (вишезначна одредница).

Ђорђе Петровић (Вишевац, 3/16. новембар 1762Радовањски луг, 14/26. јул 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је највероватније 16. новембра 1762.[а] године у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помиње раздобље од 1749. до 1770. године.[б] Имао је два сина, Алексу и Александра.

Порекло[уреди]

Споменик Карађорђу испред Храма Светог Саве на Врачару у Београду, рад вајара Сретена Стојановића.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега[1]) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код много имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

Женидба и емиграција у Аустрију[уреди]

Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.

У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима - оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице. Када је устанак почео, средином 1806. обесио је брата Маринка јер је био оптужен да је силовао једну Српкињу у Тополи. Та Карађорђева прекост и суровост уливала је страх свим Србима, који су помислили да се мире са Османлијама, и приморавала их на послушност вођи устанка.[2][3][4]

Аустро-турски рат и повратак у Србију[уреди]

Пред крај Аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.

Први српски устанак[уреди]

Главни чланак: Први српски устанак
На слици се налази оружје које је коришћено у Првом српском устанку. Оружје са слике је припадало вођи Првог српског устанка, Карађорђу.

Крајем 18. и почетком 19. века повећала су се насиља зулуми које су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и нарочито јањичара, довели су до удруживања познатих српских кнезова и хајдука који су се договарали о побуни.[5]

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Убијањем виђенијих Срба и њихових кнезова, вође јаничара дахије хтели су да заплаше и обезглаве цео српски народ, како би онемогућили устанак за који су сазнали да се спрема. Није познат тачан број убијених угледних Срба крајем јануара и почетком фебруара 1804. године у Шумадији. Процењује се да их је било између 70 и 150. У то време Карађорђе је био познати трговац са имањем у Тополи, испод узвишења Опленац. Дахијске убице су биле послате и на његово имање, али Карађорђе је са својим наоружаним чобанима побио и растерао дахијске људе. Затим је напустио имање и породицу склонио у збег, а он је отишао свом познанику харамбаши Станоју Главашу.[6]

Дахијска сулуда одлука о убијању свих угледних Срба само је убрзала почетак устанка. Пронео се глас да дахије намеравају да побију све Србе у Београдском пашалуку. Зато је у Орашцу, у Марићевића јарузи, одржан састанак угледних Срба, њихових пратњи и хајдука. Састанак је највероватније одржан на Сретење Господње, 2.2.1804. године, према старом јулијанском календару који су Срби тада користили. Разлика између јулијанског и грегоријанског календара износила је 12 дана, па је састанак по грегоријанском календару био 14.2.1804. Данас је разлика календара повећана и устанак се обележава 15. фебруар 1804. На Састанку је било присутно неколико стотина особа из Шумадије, а међу њима и Ђорђе (Георгије) Петровић познати трговац, снажан и крупан човек, али врло нагле нарави и спреман да лако убије. Пре устанка убио је неколико Османлија и од њих добио надимак Кара (Црни) Ђорђе. Када је требало бирати вођу устанка Карађорђе је имао подршку Станоја Главаша и његових хајдука, али и свих који су желели да вођа постане човек чије име ће створити страх код дахија, а охрабрити Србе. Тако је Карађорђе изабран за вођу устаника. Истог дана устаници су запалили дахијски хан у Орашцу и почела је буна против дахија. То је био и почетак деветогодишње Карађорђеве управе устаничком Србијом.[7]

Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Појављивао се на свим важнијим бојиштима и иза њега су остале многе победе често над знатно бројнијом и боље наоружаном турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин...

Слом устанка[уреди]

Карађорђев печат

После неколико година борби против Турака и владавине у ослобођеној Србији, 1812. године Карађорђе се морао суочити са вестима да су Руси миром у Букурешту одобрили повратак турске војске у устаничку Србију. Покушао је организовати одбрану устаничке српске државе 1813. године, али су знатно бројнији Турци односили победе на свим бојиштима. Карађорђе је увидео да је даља борба узалудна и у октобру 1813. године прешао је у Аустрију у коју су се склониле и десетине хиљада избеглих Срба. У њој је провео око годину дана, а 1814. године прешао је у Русију.[8]

Касније, 1816. године Карађорђе се придружио грчком покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за протеривање Турака и из Србије. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, Карађорђев кум.[9][10]

О датуму рођења[уреди]

Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума.

Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама.[11][12], у совјетској 1752. година[13], у америчкој 1752/1762.[14] а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година[15] Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.

Међутим, уз име Карађорђа се пре везују приче о небеским појавама када је рођен. Тако се помиње светлост на небу и дуга преко неба усред ноћи. Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је "... Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан".[16] Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.

Упоређивањем датума пролазака појединих комета преко неба Србије тих година, постоји неколико кандидата. Међутим, Халејева комета јесте била најсјајнија 13. марта 1759. године, али то није близу Ђурђица већ пре Ђурђевдана. Једна комета је била чак и сјајнија од Халејеве, али се појавила 11. јуна 1758. године што такође не одговара Ђурђицу. У сваком случају и у 1758. и у 1759. години се на небу појавила комета која је могла привући пажњу сведока рођења Ђорђа.[17]

Потомци[уреди]

Карађорђе је оснивач српске краљевске лозе Карађорђевића, његови синови су били Алекса и Александар Карађорђевић.

У популарној култури[уреди]

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Петар Јовановић
Марица Живковић

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Јелена Јовановић
Jelena petrovic.jpg
1765. или 1771. 9. фебруар 1842.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Сима Карађорђевић 1788. 1788. умро у детињству
Сава Карађорђевић 1793. 1847. Антоније Ристић
Сара Карађорђевић 1795. 1852. Никола Кара-Марковић; Теодор Бојанић
Полексија Карађорђевић 1797. 1812. Јовица Милановић
Стаменка Карађорђевић 1799. 1875. Димитрије Ристић; Илија Чарапић
Алекса Карађорђевић 1801. 1830. Марија Трокин
Кнез Александар
PrinceAlexander I w.jpg
11. октобар 1806. 3. мај 1885. Персида Ненадовић

Породично стабло[уреди]

KaradjordjeviciFamilyTree.png

Погледајте слику породичног стабла (3722x1891, 339 Kb)

Напомене[уреди]

  1. по неким подацима 1752.
  2. Види „О датуму рођења

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Љушић. стр. 1.
  2. Андрић (2014). стр. 146.
  3. „Vidovdan.org - Karađorđe - suprotstavljanje zlu silom”. www.vidovdan.org. 
  4. „Društvo”. www.novosti.rs. 
  5. Андрић (2014). стр. 144-145.
  6. Андрић (2014). стр. 145, 146.
  7. Андрић (2014). стр. 146, 147.
  8. Андрић (2014). стр. 159-162.
  9. Сталетовић, Љиљана (22. јул 2012). „Вождова глава на дар султану”. недељник Актер. Приступљено 7. новембра 2012. 
  10. Андрић (2014). стр. 174.
  11. Larousse, Vol. I-M, 1930, Paris
  12. Brockhaus, 9, 1932, Berlin
  13. Большая Советская Энциклопедия, Том 20, 1955, Москва
  14. Encyclopaedia Americana, Vol. 16, 1956, Washington
  15. Енциклопедија Југославије, том 5. 1962. Издање и наклада Лексикографског завода ФНРЈ, Загреб
  16. М. Вукићевић, Карађорђе, књ. 1, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1907
  17. Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба III", О одређивању датума Карађорђевог рођења, публ. астрономско друштво „Руђер Бошковић“ бр 6, 2005, пп 329-333
  18. Рестауриран најстарији српски играни филм, 26. новембар 2011., РТС.
  19. „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” на сајту Јутјуб, Први домаћи неми играни филм.
  20. Карађорђева смрт на IMDB
  21. „Карађорђева смрт” на сајту Јутјуб, Званични канал РТС Културно - уметнички програм

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Оснивач
династије

Карађорђевићи
Наследник:
Кнез Александар Карађорђевић