Кардица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кардица
Καρδίτσα
Улицы Кардицы.JPG
Кардица - улица у средишту града
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаТесалија
ОкругКардица
Становништво
Становништво
 — 2011.56.747[1]
 — густина87,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате39°22′00″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 39.366667° СГШ; 21.916667° ИГД / 39.366667; 21.916667Координате: 39°22′00″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 39.366667° СГШ; 21.916667° ИГД / 39.366667; 21.916667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина108 м
Површина647,56 км2
Кардица на мапи Грчке
Кардица
Кардица
Поштански број431
Регистарска ознакаΚΑ

Кардица (грч. Καρδίτσα), је управно седиште истоимене префектуре Кардица, у оквиру периферије Тесалије у средишњем делу Грчке.

Кардица је у земљи позната као „пријатељски град за бициклисте“, а према једној студији ча 30% месног превоза обави се бициклом.

Главна градска црква

Природни услови[уреди]

Град Кардица налази се у југозападном делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Западно од града уздиже се масив Пинда. Надморска висина града је 108 м.

Клима у Кардици је измењена варијанта средоземне климе, типична за грчку унутрашњост, а за коју су особена изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом.


Историја[уреди]

Подручје Кардице ушло у цивилизацијске токове времена старе Грчке. Касније подручјем владају античка Македонија и Рим, а у средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Трикала остаје следећа 4 века. Град припада савременој Грчкој 1881.


Становништво[уреди]

Трикала је четврти по величини град Тесалије. Становништво су углавном етнички Грци. Током протеклих пописа кретање становништва је било следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
27.53230.06737.768

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2001.2011.
55.70257.08956.747[1]

Привреда[уреди]

Кардица је привредни центар, пољупривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија. Јака пољопривреда традиција била је разлог успостављања месног ветеринарског факултета.


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди]