Кардица
Кардица Καρδίτσα | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Тесалија |
Округ | Кардица |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 56.747[1] |
— густина | 87,63 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 22′ 00″ С; 21° 55′ 00″ И / 39.366667° С; 21.916667° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 108 m |
Површина | 647,56 km2 |
Поштански број | 431 |
Регистарска ознака | ΚΑ |
Кардица (грч. Καρδίτσα), је управно седиште истоимене префектуре Кардица, у оквиру периферије Тесалије у средишњем делу Грчке.
Кардица је у земљи позната као „пријатељски град за бициклисте“, а према једној студији ча 30% месног превоза обави се бициклом.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Град Кардица налази се у југозападном делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Западно од града уздиже се масив Пинда. Надморска висина града је 108 м.
Клима у Кардици је измењена варијанта средоземне климе, типична за грчку унутрашњост, а за коју су особена изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Кардице ушло у цивилизацијске токове времена старе Грчке. Касније подручјем владају античка Македонија и Рим, а у средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Трикала остаје следећа 4 века. Град припада савременој Грчкој 1881.
Становништво
[уреди | уреди извор]Трикала је четврти по величини град Тесалије. Становништво су углавном етнички Грци. Током протеклих пописа кретање становништва је било следеће:
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
27.532 | 30.067 | 37.768 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|
55.702 | 57.089 | 56.747[1] |
Привреда
[уреди | уреди извор]Кардица је привредни центар, пољупривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија. Јака пољопривреда традиција била је разлог успостављања месног ветеринарског факултета.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.