Карлос Руиз Зафон

С Википедије, слободне енциклопедије
Карлос Руиз Зафон
Руиз Зафон 2008.
Лични подаци
Датум рођења(1964-09-25)25. септембар 1964.
Место рођењаБарселона, Шпанија
Датум смрти19. јун 2020.(2020-06-19) (55 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
ДржављанствоШпанија
НационалностШпанац
НародностКаталонац
Занимањеписац
Књижевни рад
Период1994—2020.
Језик стварањашпански
енглески

Карлос Руиз Зафон[а] (шп. Carlos Ruiz Zafón; Барселона, 25. септембар 1964Лос Анђелес, 19. јун 2020) био је модерни шпански писац, аутор многих бестселера. Књига која га је прославила широм света и која је уврштена на списак од 100 најбољих књига у последњих 25 година на шпанском језику је Сенка ветра.

Биографија[уреди | уреди извор]

Карлос Руиз Зафон школовао се у родној Барселони, у којој је завршио основну и средњу језуитску школу. Након средње школе уписује факултет за Информационе технологије. На првој години студија добија понуду да се бави новинарством. Постаје креативни директор једне важне агенције у Барселони, у којој ће радити све до 1993. године, када је одлучује да напусти посао, како би се посветио писању и књижевности. Његови родитељи су га увек подржавали, иако је њима свет књижевности био стран. Мајка му је била домаћица, а отац полицајац.

На почетку своје књижевне каријере писао је романе за младе. Његова прва књига изашла је 1993. године под називом Принц магле. Доживела је велики успех чак је за ово дело освојио Edebe награду за књижевност за децу и младе.[1] Карлос је одмалена сањао да оде у Лос Анђелес, тако да је, од новца који је добио, остварио свој сан и преселио се у Лос Анђелес. На почетку је писао скице за роман Поноћна палата, који је објављен 1994. године. Наредне године објављује роман под називом Септембарска светлост. Последња књига за младе под називом Марина, објављена је 1999. године.

Свој први роман за одрасле Сенка ветра, који је доживео популарност широм света Карлос је објавио 2001. године. Преведен је на преко 20 језика, и био је велики хит у Немачкој, Великој Британији, Италији и земљама Латинске Америке, као и у САД. Њујорк тајмс прогласио је Сенку ветра за бестселер. У Шпанији је Сенка Ветра најчитанији роман у последњих неколико деценија. У Великој Британији је 2004. био најчитанији роман аутора који није био са енглеског говорног подручја, a у Немачкој 2004. био најчитанији роман аутора ван немачког и енглеског говорног подручја. Такође, Сафон је био финалиста престижне награде Fernando Lara. То је књижевна годишња награда која се додељује од 1996. Добитник награде добија новчану суму од преко сто хиљада евра. Добитник је награде за најбољи страни роман 2004. године у Француској.

И поред огромне популарности ово дело није екранизовано, иако је Сафон добио мноштво понуда. Сматрао је да би то била "издаја" романа, јер сматра да нема бољег филма од оног у глави читаоца.

Руиз Зафон 2013.

После огромног успеха Сенке ветра, његов следећи роман Игра анђела, изазвао је велико интересовање јавности. На промоцији књиге било је 370 званица, 150 новинара, док је 15 телевизија пратило овај догађај. Планета није погрешила- довољно је рећи да је у Каталонији, за само 7 дана, продат у 250.000 примерака. У време прослављања Интернационалног дана књиге, 1400 људи је чекало у реду 6 сати како би им Сафон потписао књигу. Сенка ветра, Игра анђела и трећи роман под називом Заточеник небеса, чине трилогију која се зове Гробље заборављених књига, која је посвећена његовом родном граду-Барселони. И ова књига је продата у више од милион примерака.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи за младе[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Карлос Руиз Зафон прича о "Игри Анђела" на Букбитс радиу.

Принц магле[уреди | уреди извор]

О роману[уреди | уреди извор]

Принц магле (El Príncipe de la Niebla) је у исто време и готски и авантуристички роман, језива прича о духовима и савезништву са злом, прича о трагичним последицама обећања датих у тренутку слабости и узалудном бекству од судбине. Овај роман, створен од стране великог писца Карлоса Руиза Зафона, права је прича о пријатељству, љубави и одрастању, у којој се већ генерацијама проналазе читаоци свих узраста широм планете. На почетку је био издат на шпанском језику од стране Editorial Planeta Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2014), а касније на енглеском од стране Little, Brown Books for Young Readers 2010. године. Принц Магле је био Сафонов први роман и освојио је неколико награда, укључујући Edebé награду за тинејџерску литературу и C.C.I.I. награду 1994. године. Принц Магле је, такође, био један од избора Америчког удружења библиотека за најбољу фикцију за младе 2011. године.

Кратак опис[уреди | уреди извор]

Из великог града угроженог близином рата, часовничарева породица сели се у мало приморско место, за које се са слободом може рећи да је у њему време стало. Већ при силаску са воза, тринаестогодишњи Макс схвата да је нешто веома чудно, казаљке на станичном сату не стоје - оне се крећу уназад. Породица проналази уточиште у старој кући на обали која, са доласком нове породице, почиње полако да открива своје језиве тајне: кутију са филмовима које су снимили претходни станари, аветињске гласове који допиру из дубине ормара, ограђени врт испуњен сабласним, готово живим статуама циркузаната, распоређених по кружници која спаја темена шестокраке звезде у чијем се средишту налази фигура пајаца, такозваног Кеина, који буди коулрофобију код сваког читаоца. Максова нова кућа је раније била у власништву Ричарда Флеишмена, његове жене и сина, Џејкоба Флеишмена за кога Макс касније сазнаје да се удавио под мистериозним околностима. Истражујући свој нови свет и ван дворишта куће, Макс и његова сестра Алиција упознају Роланда, младића који им у ронилачкој авантури открива давно потопљени брод, Орфеус. У потрази за истином о трагичној несрећи брода Орфеуса, нашим херојима почиње да се указује ужасна прича о Принцу магле, која не представља ништа када се упореди са сазнањем да су и они сами ликови који граде ту причу. После роњења близу олупине Орфеуса, Макс има све више и више питања на која ће одговоре пружити Виктор Креј, Роландов деда.

Ликови[уреди | уреди извор]

Макс

  • Макс је јунак романа. Иако има само 13 година, кроз причу одраста у једну зрелу личност. Веома је паметан, храбар и радознао. Брзо се спријатљио са Роландом, дечаком пар година старијим од њега.

Алиција

  • Алиција је Максова старија сестра. Има 15 година, заљубљена је у Роланда.

Принц магле

  • Његово име је Каин. Он је зли чаробњак, обучен у црно. Носи шестокраку звезду, која представља симбол ђавола. Увек је у пратњи црне мачке. За њега време не постоји и оно је небитно. Сматра да је време у машти. Може се рећи да је заправо Каин тај који је део маште и да је он илузија. Илузија која је као дух, никада не одраста и никада не умире.

Ирина

  • Максова и Алицијина млађа сестра. Она има само 8 година. Када су се њена породица и она тек доселили у ново место, наилази на црну мачку и моли родитеље да је поведе са собом.

Максимилијан Карвер

  • Максимилијан је часовничар. Максов, Алицијин и Иринин је отац. Одлучује да се са својом децом и женом пресели у један градић на обали Пацифика, како би побегао од рата.

Андреа Карвер

  • Андреа је Максова мајка. Веома је добра, мирна и повучена особа.

Роланд

  • Роланд је висок дечко, смеђе косе и зелених очију. Има посебну везу са Максовом старијом сестром, Алицијом. Живи са својим дедом. Испоставља се да је био Јакоб Флеишмен, за којег се сматрало да се удавио играјући се близу мора 1932. године. Живот му је спасио Виктор Креј који га је после тога усвојио.

Виктор Креј

  • Роландов брижан деда. Средње је висине, бледе коже, седе косе и зелених очију. Био је инжењер, изградио је светионик 1939. године. Увек штити Роланда, због чега му не открива његов прави идентитет, све док није схватио да је то била грешка.

Ева Греј

  • Ева је ћерка професора хемије, студирала је заједно са Виктором. Њен муж је Ричард Флеишмен, а син Јакоб.

Ричард Флеишмен

  • Пореклом из Енглеске. Био је хирург, умире од болести 1938. године.

Робин и Филип

  • Робин и Филип су помоћници, раде у станици.

Сенка ветра[уреди | уреди извор]

О роману[уреди | уреди извор]

Сенка ветра (шп. La sombre del viento, енгл. The Shadow of the Wind), је роман шпанског писца Карлоса Руиза Зафона из 2001. године. Роман је светски бестселер, а на шпанским листама бестселера је био је на врху недељама. Након већ постигнутог успеха у остатку Европе, књига је преведена на енглески језик 2004. и продата је у више од милион примерака у Британији, где је био најчитанији роман од аутора ван енглеског говорног подручја. Књига је такође била најчитанији роман у Немачкој од аутора ван немачког говорног подручја 2004. године, велики хит у Италији и свим земљама Латинске Америке и бестселер Њујорк Тајмса у Сједињеним Америчким Државама. Верује се да је књига продата у више од 15 милиона примерака широм света, и тиме се убраја у једну од најпродаванијих књига свих времена. Припада серијалу Гробље заборављених књига.

Опис романа[уреди | уреди извор]

Роман је постављен у послератној Барселони, тиче се дечака Даниела Семпере. Одмах након рата Даниела отац води на тајно Гробље Заборављених Књига, огромну библиотеку старих, заборављених наслова, сачувану од стране одабране мањине иницираних. Према традицији, сваком иницираном на ово тајно место је дозвољено да узме једну књигу од њега и да је штити током целог живота. Даниел бира књигу „Сенка Ветра“ Хулиана Караша. Тог јутра носи књигу кући и чита је, потпуно заокупљен. Даниел затим покушава да нађе друге књиге овог непознатог аутора али не може пронаћи ниједну. Све што налази су приче о чудном човеку који себе назива Лијан Кубер, по лику у књизи који је случајно Ђаво - који је тражио Карашове књиге деценијама, све их купујући и палећи их.

Роман је заправо прича у причи. Дечак, Даниел Семпере, у својој потрази за откривањем Хулианових других радова, бива уплетен у праћење целе историје Караша. Његов пријатељ Фермин Ромеро де Торес, који је затворен и мучен у Монтхуик замку, пошто је укључен у шпијунажу против анархиста током рата – Он сам је био Владин обавештајац - помаже Даниелу на бројне начине, али њихово сондирање(пробијање) у мутну прошлост великог броја људи који су или одавно мртви или давно заборављени, ослобађа мрачне силе убилачког инспектора Фумера.

Тако, разоткривајући дугу причу која је била сахрањена у дубинама заборава, Даниел и Фермин наилазе на љубавну причу, лепу, али проклету љубавну причу о Хулиану и Пенелопе, који су нестали од 1919. - што је, скоро тридесет година раније. Хулиан, који је био син шеширџије Антонија Фортуни и његове супруге Софи Караш (али радије је користио презиме своје мајке) и Пенелопе Алдаја, једине кћери изузетно богатог Дон Рикарда Алдаја и његове лепе и нарцисоидне америчке супруге, развили су моментално љубав једно према другом и спроводили су тајну везу само кроз необавезне сакривене погледе и сакривене осмехе око четири године, након чега су одлучили да побегну у Париз, несвесни да се сенке несреће затварају над њима од када су се упознали. Љубавници су осуђени на непознату судбину, само недељу дана пре њиховог бега, који је брижљиво испланирао Хулианов најбољи пријатељ, Микел Молинер - такође син богатог оца, који је зарадио много током рата, укључујући и лош углед продавца муниције. На крају је откривено да је Микел волео Хулиана више од било ког брата и на крају жртвовао сопствени живот за њега, већ напустивши све своје жеље и младост због изгубљених случајева милосрђа и благостања његовог пријатеља после његовог бекства у Париз, ипак без Пенелопе, која се никада није појавила на месту састанка. Успомене на Пенелопу стално изгарају Хулиана и то га на крају приморава да се врати у Барселону (средином 1930—их година). Међутим, он наилази на најтежу истину о Пенелопи, која није била ништа више од успомене за оне који су је познавали, јер за њу никада нису чули нити је видели после 1919. Даниел открива, из цедуљице коју је Нурија Монфорт оставио за њега, да су Хулиан и Пенелопе заправо полубрат и сестра; њен отац је имао аферу са његовом мајком и Хулиан је резултат. Најгора ствар је сазнање да су, после његовог одласка, родитељи затворили Пенелопу зато што их је било срамота њеног инцеста са Хулианом, а она је била трудна са његовим дететом. Пенелопе је родила сина по имену Давид Алдаја, који је био мртворођен. Пенелопе је умрла током порођаја, због тога што су њени родитељи игнорисали њено запомагање, и њено тело је смештено у породичној крипти заједно са њеним дететом. Када се вратио код Алдаје Мансион, Хулиан је побеснео због вести о смрти његове љубави и њиховог детета. Он мрзи сваку протраћену секунду живота без Пенелопе и још више мрзи све његове књиге. Он почиње да пали све његове романе и назива себе Лијан Кубер.

По завршетку читања књиге, Даниел се жени са Беатрис „Беа“ Агуилар, коју је волео дуго времена, 1956. убрзо после тога, Беа рађа сина. Даниел даје име свом сину Хулиан Семпере, у част Хулиану Карашу. Године 1966, Даниел води Хулиана на Гробље Заборављених Књига где се чува „Сенка ветра“.

Ликови[уреди | уреди извор]

Даниел Семпере

  • Главни лик приче. Син власника књижаре. Након посете Гробљу Заборављених Књига и бирању Сенке Ветра Хулиана Караша, Даниел схвата да би требало да цени ову књигу јер је мистериозна особа у потрази за свим Карашовим књигама, а потом их спаљује. Након читања књиге, Даниел постаје опседнут његовим неухватљивим аутором. Оно што он не схвата јесте да прича има много више него што је могао икада да сања. На врхунцу, он се жени са Беатрис и има сина по имену Хулиан, названом по Хулиану Карашу.

Томас Агуилар

  • Најбољи пријатељ Даниела Семпере. Чврст и јак, веома заштитнички настројен према његовој сестри Беи, али и прилично интелигентан проналазач. Мада тих и стидљив.

Фермин Ромеро де Торес

  • Присан пријатељ, и ментор Даниела Семпере. Након тешких времена и неколико година на улицама, он је добио асистенцију Даниела и Даниеловог оца, који му је дао стан и стални посао у књижари.

Беатрис Агилар

  • Предмет љубави Даниела Семпере и Томасова сестра. Беа је веома лепа и млада жена, и још увек у школи. Због ње Даниел и Томас су се најпре спријатељили јер, када су њих двојица били школараци, Даниел се нашалио на Беин рачун што је проузроковало да Томас започне тучу са њим. Након што се крв осушила, они су постали најбољи пријатељи. Беин отац и брат су веома заштитнички настројени према њој и она је неколико година била верена за војног официра, непоколебљивог бранитеља Франкове диктатуре. На крају, удаје се за Даниела и постаје мајка Хулиана Семпере.

Дон Густав Барсело

  • Даниелов пријатељ и његов отац. Старији мушкарац који је заљубљеник у књиге и купац истих. Он је првобитно нудио да купи "Сенку ветра" од Даниела, који одбија његову понуду. Он је, такође, очинска фигура његовој сестричини Клари.

Клара Барсело

  • Нећака богатог Дон Густава Барсела, која је веома лепа, али слепа. Кроз неколико година, млади Даниел долази у кућу свог ујака да седи и чита са њом. Он развија школску љубав према њој, иако је она десет година старија од њега, али покушава да је заборави након што ју је затекао у компромитујућој позицији са њеним инструктором клавира.

Хулиан Караш

  • Аутор " Сенке Ветра ". Даниел очајнички настоји да сазна истину о том мистериозном човеку: разлоге за његова путовања, истину о његовом детињству, и објашњење зашто његове књиге сви уништавају. Он се заљубљује у Пенелопе на први поглед. Њихова љубавна афера је, међутим, осуђена на пропаст од почетка, након што су сазнали да су они полубрат и сестра. Након што је, од стране њених родитеља ухваћен како води љубав са Пенелопе, он бежи у Париз. После смрти Пенелопе и њиховог сина Давида, пише серију књига и на крају нестаје без трага.

Франсиско Хавиер Фумеро

  • Главни антагониста. Један чудан школски пријатељ

Хулиана Караша, који је одрастао и постао корумпирани и убилачки полицијски инспектор.

Микел Молинер

  • Школски пријатељ Хулиана Караша, воли забаву и лојалан је. Све у свему, он заправо жртвује свој живот за Хулиана."

Отац Фернандо Рамос

  • Школски друг Хулиана Караша, који касније постаје свештеник у њиховој старој школи. Он помаже Даниелу у његовој потрази за истином о Хулиану.

Хорхе Алдаја

  • Школски друг Хулиана Караша, понекад прилично ћудљив, врло богат. Он је Пенелопин старији брат, а такође и Хулианов полубрат по њиховом оцу. Умире у Паризу 1936. године.

Пенелопе Алдаја

  • Етерично лепа, лишена свега световног, она је описана као анђеоско светло. Она и Хулиан се заљубљују на први поглед. Као да је судбина већ планирала проклетство те љубави, када је откривено да су полубрат и сестра. Кад су ухваћени, на љубавном састанку са Хулианом у соби њене дадиље, Хасинте, родитељи је затварају и откривају да је трудна са Хулиановим дететом. Умире након рађања Давида, њеног и Хулиановог сина.

Хасинта Коронадо

  • Одана бивша дадиља Пенелопе Алдаја, сада живи у старачком дому, помаже Даниелу у његовој потрази.

Нуриа Монфорт

  • Интелигентна, 'фатална жена' која је радила у издавачкој кући где су објављене Хулианове књиге. Она је, такође, била у афери са Хулианом док је живео у Паризу, и иако се она веома заљубила у њега, он није узвратио. Даниел одлази да је посети за више информација о Хулиану, али касније схвата да га је она лагала да заштити Хулиана. Такође, она је ћерка господина Монфорта, који држи кључеве Гробља Заборављених Књига, где Даниел проналази "Сенку Ветра ". Она се удаје за Микела Молинера, Хулиановог пријатељ из детињства.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У преводима његових дела на српски језик, наводи се правописно неправилно као „Руис Сафон”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Carlos Ruiz Zafón”. Fantastic Fiction. Приступљено 27. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]