Карло Анчелоти

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Карло Анчелоти
Carlo Ancelotti 2016 (cropped).jpg
Карло Анчелоти
Лични подаци
Пуно име Карло Анчелоти
Датум рођења (1959-06-10)10. јун 1959.(61 год.)
Место рођења Реџиоло, Италија
Висина 1,79 m
Позиција везни играч
Јуниорска каријера
1973—1975 Реџоло
1975—1976 Парма
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1976—1979 Парма 55 (13)
1979—1987 Рома 171 (12)
1987—1992 Милан 112 (10)
Репрезентативна каријера**
1981—1991 Италија 26 (1)
Тренерска каријера
1995—1996 Ређана
1996—1998 Парма
1999—2001 Јувентус
2001—2009 Милан
2009—2011 Челси
2011—2013 Париз Сен Жермен
2013—2015 Реал Мадрид
2016—2017 Бајерн Минхен
2018—2019 Наполи
2019— Евертон
* Датум актуелизовања: 21. децембар 2019.
** Датум актуелизовања: 17. децембар 2019.

Карло Анчелоти (итал. Carlo Ancelotti; Реџиоло, 10. јун 1959) бивши је италијански фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Евертона.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Свој играчки деби Анчелоти, већ тада добар везни играч имао је 1976. године у Парми из које је након три године отишао у Рому где је као капитен тима освојио један Скудето и четири титуле победника купа Италије. Са Ромом је дошао и до финала купа шампиона 1984. године али је у финалу одиграном на Олимпику пред домаћим навијачима изгубио од Ливерпула након извођења једанаестераца. Римски клуб никада ни пре ни после није дошао у ситуацију да се бори за европски трон. Након тога био је члан легендарног тима Милана с краја 1980-их са којим је освојио по два Скудета, купа европских шампиона, суперкупа Европе и интерконтинентална купа као и један италијански суперкуп у периоду од пет година. За репрезентацију Италије је наступао 26 пута и постигао један погодак, а био је члан екипе на Светском првенству 1986. и СП 1990.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Након Ређане, Парме и Јувентуса (где је два пута остајао без титуле у последњем колу), Анчелоти је у јесен 2001. постао тренер Милана. Са Миланом је освојио Скудето 2004, Лигу шампиона 2003. и 2007, куп Италије 2003, суперкуп Италије 2004, суперкуп Европе 2003. и 2007. и светско клупско првенство 2007. године. Најтежа година за Анчелотија била је 2005. када је у финишу до тада одличне сезоне остао без трофеја пошто је Милан завршио као вицешампион Италије и финалиста Лиге шампиона након невероватно изгубљеног финала у Истанбулу од Ливерпула. Он је један од шест људи који су освојили КЕШ/ЛШ и као играчи и као тренери. У мају 2009. је постао тренер Челсија и у првој сезони освојио Премијер лигу и ФА куп, а потом и енглески суперкуп. Тиме је постао други не-британски тренер који је освојио дуплу круну, након Арсена Венгера.

Тридесетог децембра 2011, Анчелоти је потписао уговор са француским прволигашем Пари Сен Жерменом са којим је 2013. такође успео да освоји националну титулу, а 25. јуна 2013. године је постао тренер најтрофејнијег клуба на свету Реал Мадрида. Са Реалом је Анчелоти у календарској 2014. години освојио лигу шампиона, куп Шпаније, суперкуп Европе и светско клупско првенство али титула првака Шпаније је остала недостижна у обе сезоне проведене на клупи Мадриђана.

Дана 19. децембра 2015. године Анчелоти је потписао трогодишњи уговор са немачким Бајерном из Минхена који је ступио на снагу 1. јула 2016. године. На клупи баварског клуба заменио је Пепа Гвардиолу који је отишао у Манчестер сити. Већ на старту свог боравка у Бајерну Анчелоти је успео да освоји суперкуп Немачке, а потом је уследило и освајање титуле првака Немачке. На почетку нове сезоне освојио је још један трофеј у немачком суперкупу али након серије лоших резултата што у првенству што на старту Лиге шампиона уследио је отказ па га је на клупи заменио његов помоћник Вили Сањол као привремено решење.

Дана 23. маја 2018. Анчелоти је постављен за тренера Наполија, са којим је потписао трогодишњи уговор.[1] У сезони 2018/19, Наполи је са Анчелотијем на клупи заузео друго место на табели Серије А (са 11 бодова мање од шампиона Јувентуса), а уз то је стао у групној фази Лиге шампиона, као и у четвртфиналима Лиге Европе и Купа Италије. У сезони 2019/20, Анчелоти је са Наполијем успео да прође групну фазу Лиге шампионе, али ипак слаби резултати у домаћем првенству су довели до тога да буде смењен 11. децембра 2019. године. У моменту Анчелотијевог отказа, Наполи је био тек на седмој позицији Серије А, са 21 освојеним бодом и са чак 17 бодова заостатка за првопласираним Интером. Анчелоти је водио тим из Напуља на укупно 72 утакмице и у њима остварио 38 победа, 19 ремија и 15 пораза.[2]

Дана 21. децембра 2019. је постављен за тренера Евертона.[3]

Највећи успеси[уреди | уреди извор]

Као играч[уреди | уреди извор]

Рома

Милан

Као тренер[уреди | уреди извор]

Јувентус

Милан

Челси

Пари Сен Жермен

Реал Мадрид

Бајерн Минхен

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Европски тренер сезоне : 2002/03.
  • Тренер године у Серији А : 2001, 2004.
  • Златна клупа (најбољи тренер у сезони у Серији А) : 2002/03, 2003/04.
  • Најбољи светски клупски тренер у години по избору ИФФХС-а : 2007.
  • Тренер сезоне у Француском првенству : 2012/13.
  • Тренер године по избору „Ворлд сокер магазина“ : 2003.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ZVANIČNO: Don Karlo se vratio!”. mozzartsport.com. 23. 5. 2018. Приступљено 17. 12. 2019. 
  2. ^ „Karlo Anćeloti dobio OTKAZ posle pobede 4:0 u Ligi šampiona”. mondo.rs. 11. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  3. ^ „Anćeloti se pohvalio na tviteru: Postao sam menadžer Evertona”. mozzartsport.com. 21. 12. 2019. Приступљено 25. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]