Карло Топија

С Википедије, слободне енциклопедије
Карло Топија
Karl Topia, by Kostandin Shpataraku, Ardenica Monastery.png
Место рођењаДрач
Датум смрти1388.
Место смртиЕлбасан
Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара

Карло Топија (између 1338. и 1342[а]1388) је био арбанашки великаш и кнез, из породице Топија, који је владао деловима данашње Албаније (1359—1388). Последњи владар Краљевина Албанија (1272—1368). Негова задужбинаманастира Светог Јована Владимира.

Порекло и породица[уреди | уреди извор]

Остаци тврђаве у Круји

Карло Топија је био син Андреје Топије и ванбрачне ћерке напуљског краља Роберта I Анжујског (1309—1343), који су поред њега имали још двоје деце, Доминика и Ђерђа (Ђурђа)[1].

У браку је имао троје деце[1][2]:

а имао је још двоје[2] или четворо ванбрачне деце[1]:

Живот и владавина[уреди | уреди извор]

Остаци тврђаве у Драчу

Његова породица је уживала подршку напуљских Анжујаца, а његов деда Тануш (Танусије) је владао облашћу између река Мата и Шкумбе[3]. Њега је 1359. године наследио Карло и активно се укључуио у сукобе који су после Душанове (краљ 13311346, цар 1346—1355) смрти захватиле Српско царство, првенствено између његовог сина Уроша (1355—1371) и полубрата Симеона (1359 — 1371)[3]. Своју власт на Крoју је проширио 1363. године[1], а сукоби са Балшићима су отпочели исте године. Он је у пролеће 1364. године заробио Ђурђа I (1362—1378) и посредством Дубровчана је међу њима склопљен мир 1366. године. Пределе јужно од Шкумбе преузима 1367. године[1], а важну стратешку тачку на Балкану, Драч, заузео је 1368. године и успео је да га задржи, иако га је у пар наврата губио (1376. и 1385[1]). По страним ауторима, он се око 1370. године оженио Војиславом Балшић, ћерком Балше I (1356—1362)[1][2], али се она не помиње у књигама српских историчара[4][5][6].

Његови интереси на тлу данашње Албаније су се укрштали са интересима Балшића, што је довело до поновних сукоба са њима, у којима је изгубио Драч (1385), иако га је мало пре тога повратио (1383). Уз помоћ Османлија које су у бици на Саурском пољу код Берата 18.09.1385. године победиле и убиле Балшу II (1378 — 1385), Карло је повратио контролу над Драчом[3]. Већ наредне године, он је 17.08. склопио савез са Млечанима, а понудио им је Драч, у замену за друге поседе на Криту и Еубеји[3].

Карло Топија је преминуо у јануару 1388. године и сахрањен је у својој задужбини, манастиру светог Јована Владимира код Елбасана. Њега је подигао 1381. године, на темељима старије цркве (о чему сведочи уклесани натпис на грчком, српском и латинском језику) и у њега је пренео мошти српског кнеза Јована Владимира, које су се од средине XIII века налазиле у Драчу.

Наследио га је син Ђерђ (Ђурађ), који је 1392. године предао Драч Млечанима[3].

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Његови родитељи су живели заједно од 1338. године, а погубљени су пре 1343. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Medieval Lands project - Albania: Thopia. Приступљено 3. 6. 2010. 
  2. ^ а б в „Genealogy - Balkan states: The Thopia. Приступљено 3. 6. 2010. 
  3. ^ а б в г д Чланак Карло Топија Владимира Ћоровића у „Народној енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца“
  4. ^ Ивић, Алекса (1928). „[[s:sr:Родословне таблице (А. Ивић)/Балшићи|Балшићи]]”. Родословне таблице српских династија и властеле (III допуњено изд.). Нови Сад — преко Викизворника. 
  5. ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. 
  6. ^ Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. ISBN 86-7685-007-0. 

Литература[уреди | уреди извор]