Пређи на садржај

Карл Август Петер Корнелијус

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Август Петер Корнелијус
Carl August Peter Cornelius  (немачки)
Карл Август Петер Корнелијус
Лични подаци
Пуно имеКарл Август Петер Корнелијус
Датум рођења(1824-12-24)24. децембар 1824.[1][2]
Место рођењаМајнц, Велико војводство Хесен, Њемачка Немачка конфедерација[1]
Датум смрти26. октобар 1874.(1874-10-26) (49 год.)[1][2]
Место смртиМајнц, Немачко царство Немачко царство[1]
Композиторски рад
Најважнија дела

Карл Август Петер Корнелијус (нем. Carl August Peter Cornelius; Мајнц, 24. децембар 1824[1]Мајнц26. октобар 1874[1]) био је немачки композитор и музички критичар, стриц сликара Петера Јозефа фон Корнелијуса.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Карл Август Петер Корнелијус је рођен 24. децембра 1824. године у Мајнцу који у то време био део Великог војводства Хесен у саставу Немачке конфедерације.[1][2]

Карл Август Петер Корнелијус у младости

У почетку глумац, па виолиниста у позоришном оркестру у Мајнцу, преселио се касније у Берлин код свог стрица, тада већ познатог сликара Петера Јозефа фон Корнелијуса.[3] У Берлину је од 1844. до 1846. године учио композицију код С. В. Дена. Године 1851, писао је запажене музичке критике у берлинским часописима Echo и Modespiegel. Стричевим посредовањем упознао је и Франца Листа те се придружио његовом кругу у Вајмару, где је живио од 1853. до 1858. године.[3] Тих година Лист је извео Корнелијусово ремек-дело, комичну оперу „Багдадски берберин” (нем. Der Berbier von Bagdad). Због закулисних сплетака изведба се претворила у скандал, ради којег је Лист дао оставку на своје дужности у Вајмару и нешто касније напустио тај град. У периоду од 1859. до 1864. године Корнелијус је живио у Бечу, а затим се преселио у Минхен. У Минхену је предавао реторику и композицију на Високој музичкој школи.

Карл Август Петер Корнелијус седи за клавиром

Изразити вокални композитор, Корнелијус је најбоље од себе дао у делима за музичко позориште и у соло-песмама. Његов „Багдадски берберин”, духовит и лирски изворан, свакако је једна од најуспешнијих немачких комичних опера пре ВагнеровихМајстора певача из Нирнберга” (нем. Die Meistersinger von Nürnberg). У минијатурама за глас и клавир Корнелијус је нашао лични израз интимне љупкости и помало наивне ведрине. Његово најпопуларније дело те врсте је збирка „Weihnachtslieder”. Текстове за своје композиције често је сам писао очитујући много песничког талента.

Гроб Карла Августа Петера Корнелијуса у родном Мајнцу, април 2007. година

Карл Август Петер Корнелијус је преминуо у родном Мајцу 26. октобра 1874. године, који је тада био у саставу Немачког царства, у својих непуних 50 година.[1][2]

Свеукупна Корнелијусова дела објавило је предузеће Breitkopf & Hartel у V тома (19051906).[4] Исто предузеће издало је и уметникове књижевне радове, укључујући и препеве (у IV тома).[5] Године 1874, објављена кратка Корнелијусова аутобиографија.

  • Der Barbier von Bagdad, 1858. (1877. године поново су ово дело инструментовали Ф. Мотл и Х. Леви);
  • Der Cid, 1865. (1891. године поново је ово дело инструментовао Х. Леви);
  • Gunlöd (недовршена; 1905. године довршио ју је В. вон Бауснерн на темељу композиторских скица).

Хорске композиције

[уреди | уреди извор]

Бројне соло-песме, међу њима циклуси:

  • Vater unser, 1854;
  • Trauer und Trost, 1854;
  • Brautlieder, 1856;
  • Weihnachtslieder, 1856;
  • An Bertha, 1865.

Остала дела

[уреди | уреди извор]
  • Stabat mater, миса за хор и оркестар (1849);
  • Seele vergiss sie nicht, реквијем (1872).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж Карл Август Петер Корнелијус у Националној библиотеци Немачке, Берлинској државној библиотеци, Баварској државној библиотеци, и другим, Приступљено 1. 11. 2018. (језик: немачки)
  2. ^ а б в г „Карл Август Петер Корнелијус”. data.bnf.fr. Приступљено 1. 11. 2018.  (језик: француски)
  3. ^ а б Chisholm 1911.
  4. ^ Literarische Werke. Ausgewählte Briefe nebst Tagebuchblättern und Gelegenheitsgedichten, hrsg. von Carl Maria Cornelius. 2 Bände. Breitkopf & Härtel, Leipzig 1905—1906 (језик: немачки)
  5. ^ Gesammelte Aufsätze. Gedanken über Musik und Theater, Poesie und bildende Kunst. Herausgegeben und kommentiert von Günter Wagner. Schott, Mainz u. a. 2004. ISBN 978-3-7957-1340-9.. (језик: немачки)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • A. Sandberger, Leben und Werke des Dichtermusikers Peter Cornelius (дисертација), Wurzburg 1887. (језик: немачки)
  • M. Hasse, Peter Cornelius und sein »Barbier von Bagdad«, Leipzig 1904. (језик: немачки)
  • E. Istel, Peter Cornelius, Leipzig 1904. (језик: немачки)
  • Literarische Werke. Ausgewählte Briefe nebst Tagebuchblättern und Gelegenheitsgedichten, hrsg. von Carl Maria Cornelius. 2 Bände. Breitkopf & Härtel, Leipzig 1905—1906. (језик: немачки)
  • E. Sulger-Gebing, Peter Cornelius als Mensch und Dichter, München 1908.
  • K. G. Roger, Peter Cornelius als Liederkomponist, Wien 1921. (језик: немачки)
  • E. Janowitzer, Die Opern von Peter Cornelius, Wien 1921. (језик: немачки)
  • H. Paulig, Peter Cornelius und sein »Barbier« (дисертација), Koln 1923. (језик: немачки)
  • C. M. Cornelius, Peter Cornelius, der Wort- und Tondichter, II том, Regensburg 1925. (језик: немачки)
  • H. Miller-Eschborn, Das Verhaltnis Cornelius-Wagner, Rostock 1933. (језик: немачки)
  • P. Egert, Peter Cornelius, Berlin 1940. (језик: немачки)
  • H. Engel, Peter Cornelius, MGG, II том, 1952. (језик: немачки)
  • Günther Wagner, Peter Cornelius. Verzeichnis seiner musikalischen und literarischen Werke, Schneider, Tutzing. 1986. ISBN 978-3-7952-0455-6.. (језик: немачки)
  • Gesammelte Aufsätze. Gedanken über Musik und Theater, Poesie und bildende Kunst. Herausgegeben und kommentiert von Günter Wagner. Schott, Mainz u. a. 2004. ISBN 978-3-7957-1340-9.. (језик: немачки)
  • Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cornelius, Carl August Peter”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]