Карл Вилхелм Фердинанд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Карл Вилхелм Фердинанд, престолонаследник, око 1767.

Карл II Вилхелм Фердинанд, војвода Брауншвајга (нем. Karl Wilhelm Ferdinand, Herzog von Braunschweig-Wolfenbüttel, 9. октобра 1735-10. новембра 1806) био је пруски фелдмаршал, који је командовао у француским револуционарним ратовима и Наполеоновим ратовима.[1]

Војна каријера[уреди | уреди извор]

Рођен 9. октобра 1735. као син и наследник војводе од Брауншвајга, Карл Вилхелм је у Седмогодишњем рату 1756-1763. служио у брауншвајшкој војсци, а затим је 1773. прешао у пруску војску као генерал. После очеве смрти постао је 1780. војвода Брауншвајга, а 1787. унапређен је у чин фелдмаршала.[1]

Француски револуционарни ратови[уреди | уреди извор]

После избијања Француске револуције, Карл Вилхелм је одређен за команданта савезничких, пруско-аустријских снага. У том својству издао је 3. августа 1792. увредљив манифест, којим је Француска третирана као бунтовник и позвана да се покори француском краљу. Затим је на челу савезничких снага (око 140.000 људи) упао у Француску. Заузео је Лонви 23. августа и Верден 2. септембра, али је код Валмија, 20. септембра, наишао на снажан отпор француске револуционарне армије и био принуђен на повлачење ка граници. Одбио је напад француске Мозелске армије у бици код Пирмазенса 14. септембра 1793. и код Кајзерслаутерна 28-30. септембра.[1]

Наполеонови ратови[уреди | уреди извор]

У Наполеоновим ратовима био је врховни командант пруске војске, која је 1806. тучена од Наполеона код Јене и Ауерштета, што је убрзало капитулацију Пруске.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 241. 

Литература[уреди | уреди извор]