Карл Ернст Ритер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карл Ернст Ритер
Voyages de la Commission scientifique du Nord, en Scandinavie, en Laponie, au Spitzberg et aux Feröe - no-nb digibok 2009040211001-118.jpg
Карл Ернст Ритер
Датум рођења(1792-02-17)17. фебруар 1792.
Место рођењаЕстонија
Руска Империја
Датум смрти16. новембар 1876.(1876-11-16) (84 год.)
Место смртиДорпат
Руска Империја
ПољеБиологија, ембриологија, геологија, метеорологија, географија
ШколаУниверзитет у Тартуу
ИнституцијаРуска академија наука Руско географско друштво

Карл Ернст Ритер (Карл Ернст Ритер фон Бер) (рус. Карл Эрнст фон Бэр), (1792, Естонија — 1876, Дорпат) био је природњак, биолог, геолог, метеоролог, географ и један од оснивача ембриологије.

Биографија[уреди]

Рођен је 17. фебруара 1792. године у Естонији у балтичконемачкој племићкој породици. Детињство је провео у Ласила Манору, Естонији. Његови предци углавном су били досељеници из Вестфалија.[1]

Образовање[уреди]

Школовао се за витеза у Саборној школи у Ревалу (Талин) [2] и „Империал Универзитету“ у Дорпату (Тарту) [3], од којих је у свакој стекао квалитетно образовање.

Током школовања, 1812. године, био је послат у Ригу како би помогао граду након опсаде Наполеонове војске. Током боравка у Риги, покушао је да помогне болеснима и рањенима, и тада схватио да је његово дотадашње образовање представљало лош избор. Након што је дипломирао, обавестио је свог оца да жели у иностранство како би се посветио образовању које је предтављало његов животни позив.

Након одласка из Тартуа, наставио је школовање у Берлину, Бечу и Вирцбургу, где га је Долингер (нем. Ignaz von Döllinger) увео у нову област ембриологије.

Каријера[уреди]

Кућа у којој је Карл одрастао

Године 1817. постао је професор на Универзитету „Конигцберг“ (нем. Albertus-Universität Königsberg). Редовни професор зоологије постао је 1821. године а потом и анатомије 1826. године.

Кратко је предавао и у Санкт Петербургу, током 1829. године, али се убрзо вратио у Коницберг.

У Санкт Петербург поново је отишао 1834. године, када се придружио руској Академији наука [4] У периоду од 1834—1846. године, био је посвећен зоологији а затим је радио на упоредним истраживањима анатомије и физиологије (1846-62).

Његова интересовања била су: анатомија, ихтиологија, етнографија, антропологија и географија. у Русији се придружио великим теренским истраживањима, укључујући и истраживање острва Нова Земља.

Последње године живота (1867-76) провео је у Дорпату, где је постао један од водећих критичара Чарлса Дарвина. [5]

Доприноси[уреди]

Ембриологија[уреди]

научни рад

Студирао је рани развој животиња. Открио је бластулу фазу развоја и нотохорд [6].

Заједно са Хајнц Кристијаном Пандером (Heinz Christian Pander) [7] и на основу рада Каспар Фриедриха Волфа (Caspar Friedrich Wolff) [8] , описао је своју теорију клица, слоја развоја, (Ектодерм, Мезодерм и ендодерм). Као принцип различитих врста, створио је темељ компаративне ембриологије [9] у књизи „Преко еволуционе историје животиња“ (1828).

Завршио је истраживање еволуцију јајне ћелије на коме је радио Едгар Ален, амерички анатом и филозоф. Истраживање је завршио и објавио 1827. године, на Академији наука у Санкт Петербургу. [10]

Формулисао је оно што је постало познато као закони ембриологији:

  • Опште карактеристике групе којој припада ембрион развоја пред посебним карактеристикама
  • Општи структурни односи се на исти начин формирају пре највише специфичне појаве
  • Облик датом ембриону не конвертује се на другим одређеним облицима, али се одваја се од њих
  • Ембриони виших животиња никада не личе на одрасле животиње, као што су мање развијене, већ је то само њен ембрион

Еволуција[уреди]

Из студија компаративне ембриологији, веровао је у трансмутацију врста али је касније одбацио теорију природне селекције коју је предложио Чарлс Дарвин. Творац је раног филогенетског стабла у коме је открио онтогене и филогенију ембриона кичмењака.

Веровао је теорију телеолошке снаге у природи која се односила на облик еволуције ортогенезе.

Геолошка и геограска истраживања[уреди]

Биста у Том Хилу

Термин „Баерова теорија“ примјењује се на непотврђеном идеји да се на северној хемисфери, ерозија јавља углавном на десној обали реке, док се јужној хемисфери јавља са леве стране. У својој темељној теорији, која никада није формулисана, ерозија река зависи од смера тока (на северној хемисфери, река тече од југа ка северу, према теорији, разједа њену десну обалу, а док је у истој хемисфери, тече од севера ка југу нарушава леву страну, због Кориолисовог ефекта.

Истражвао је острво Нову Земљу 1837. године и прикупљао биолошке узораке.

Био један од оснивача руског географског друштва.

Проучавао је биолошко време - перцепцију времена у различитих организама.

Награде и признања[уреди]

  • Изабран је за почасног, страног, Америчке академије наука и уметности 1849. године
  • Члан Краљевске шведске академије наука, 1850. године
  • Председник Естонијске матице природних наука у периоду 1869—1876. године
  • Суоснивач и први председник руског Ентомолошког друштва
  • Члан академије наука и уметности Краљевине Холандије

Наслеђе[уреди]

Његове бисте налазе се на Том Хилу у Тарту, Ласила у Естонији и на Зоолошком музеју у Санкт Петерсбургу у Русији.

Пре него што је Естонија круну конверзовала у евро, новчаница од 2 круне носила је његов портрет.

„Бер острво“ носи његово име због великих доприноса у истраживању метеорологије (1830- 1840) у Арктику.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]