Карл Манерхајм
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Карл Манерхајм | |
---|---|
![]() Карл Манерхајм током Другог свјетског рата | |
Пуно име | Карл Густаф Емил Манерхајм |
Датум рођења | 4. јун 1867. |
Место рођења | Аскајнен |
Датум смрти | 27. јануар 1951.83 год.) ( |
Место смрти | Лозана Швајцарска |
Школа | Николајевска коњичка школа |
Карл Манерхајм (фин. Carl Gustaf Emil Mannerheim; Аскајнен, 4. јун 1867 — Лозана, 27. јануар 1951) је био фински маршал и државник.
У младости је завршио Николајевско коњичко училиште руске империје у Петрограду. Био је у руској војсци током руско-јапанског рата 1904-1905. и добио чин пуковника. Од тада до 1908. је учествовао у истраживачкој мисији кроз централну Азију.
У Првом свјетском рату је командовао коњичком бригадом, затим дивизијом и корпусом. Послије Октобарске револуције у Русији 1917. је отишао у Финску и дошао на чело снага које су угушиле локалну револуцију, уз њемачку помоћ. За регента Финске је изабран 12. децембра 1918. и послао је фински корпус против комуниста у Естонији.
На предсједничким изборима 1919. је поражен, и потом је путовао кроз Велику Британију, Француску и Пољску, залажући се за интервенцију против совјетске Русије.
Од 1922 до 1939. је био предсједник финског Савјета народне одбране, а титулу маршала је добио 1933. Извршио је реорганизацију финске армије и руководио изградњом Манерхајмове линије. У совјетско-финском рату 1939-1940. и током Другог свјетског рата је командовао финском војском.
Од августа 1944. до марта 1946. Карл Манерхајм је био предсједник Републике Финске. Написао је мемоаре (Les mémoires du maréchal Mannerheim) 1882-1949, Париз, 1952.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Карл Манерхајм на Викимедијиној остави. |
- Манерхајм и Финска
- Музеј Манерхајма
- Маршал Манерхајм (језик: руски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 256.