Пређи на садржај

Карл Нехамер

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Нехамер
Карл Нехамер 2020.
Лични подаци
Датум рођења(1972-10-18)18. октобар 1972. (53 год.)
Место рођењаБеч, Аустрија
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет у Бечу
ПартнерКатарина Нидецки
Деца2
Политичка каријера
СтранкаАустријска народна странка (ÖVP)
6. децембар 2021. — 5. јануар 2025.
ПредседникАлександер Фан дер Белен
ПретходникАлександер Шаленберг
НаследникКристијан Штокер
14. мај 2022. — 5. јануар 2025.
Вршилац дужности: 3. децембар 2021. – 14. мај 2022.
ПретходникСебастијан Курц
НаследникКристијан Штокер

Карл Нехамер (нем. Karl Nehammer; рођен 18. октобра 1972) аустријски је политичар. На функцији 32. канцелара Аустрије био је од 6. децембра 2021. до 10. јануара 2025. Члан је Аустријске народне партије (ОВП - ÖVP) и био је њен председник од 14. маја 2022. до 5. јануара 2025. Био је министар унутрашњих послова од 2020. до 2021. године, генерални секретар ОВП-а од 2018. до 2020. године и члан Националног савета од 2017. до 2020.[1]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Нехамер је одрастао у Бечу, где је дипломирао 1992. године. Војни рок је одслужио као једногодишњи добровољац са продуженим служењем до 1996. године. 1997. године је отпуштен у чину потпоручника. Потом је радио као инструктор за службенике за информисање у Савезном министарству одбране и као тренер за стратешку комуникацију за различите институције, као што су Институт за унапређење запослења (BFI) и Политичка академија Аустријске народне партије.

Од 2012. године Нехамер је завршио двогодишњи универзитетски курс политичке комуникације на Универзитету за континуирано образовање Кремс и дипломирао на мастер студијама.[2]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Нехамер је постао активан у партијској организацији ОВП након што је напустио војску, у почетку је радио са партијском академијом. Затим је био начелник одељења службе и мобилизације у седишту странке од 2007–08, и одељења за обуку и умрежавање од 2008–09. Затим је постао директор удружења Доње Аустрије партијске академије и сматран је блиским тадашњем заменику гувернера Волфгангу Соботки.[3]

У октобру 2015. Нехамер је именован за заменика генералног секретара и савезног организационог председника Аустријског радничког синдиката (ÖAAB), синдикалног удружења ОВП-а.[4]

Наслиједио је Аугуста Вогингера на мјесту генералног секретара ÖAAB 2016. године и на тој функцији био је до јануара 2018. У новембру 2016. године изабран је за регионалног председника ÖAAB Беча. Од априла 2017. био је окружни партијски председник ОВП-а у Бечу-Хицинг.[5]

Министар унутрашњих послова

[уреди | уреди извор]

Нехамер је именован за министра унутрашњих послова у другој влади коју је оформио канцелар Себастијан Курц. Нехамер је положио заклетву 7. јануара.[6] Под његовим вођством, аустријска влада је средином 2020. године подигла оптужницу против особе која је признала да је шпијунирала за турску тајну службу.[7] Био је један од три менаџера кризног штаба током пандемије КОВИД-19, са одговорношћу за спровођење карантина и ограничења. Сматра се снажним поборником избегличке политике аустријске владе.[8]

Нехамер са Зеленским у Кијеву 9. априла 2022.

Нехамер је предводио владин одговор након напада у Бечу 2020. Он је нападача описао као „исламистичког терористу“ и симпатизера Исламске државе[9] и признао да обавештајне службе под његовом јурисдикцијом нису успеле да пренесу информације које су могле да спрече напад.[10] Нехамерова жена и деца добили су полицијску заштиту због претњи смрћу које су стигле након напада.[11]

Канцелар Аустрије

[уреди | уреди извор]

У октобру 2021, Себастијан Курц је поднео оставку на место канцелара након истраге о корупцији, а наследио га је министар спољних послова Александар Шаленберг. Курц је остао на челу ОВП-а до 2. децембра, када је објавио да се повлачи из политике. Убрзо након тога, Шаленберг је најавио да неће преузети вођство и да ће поднети оставку на место канцелара у корист новог лидера ОВП-а када он буде изабран.[12] Савезни партијски комитет је 3. децембра привремено именовао Нехамера за лидера ОВП-а и предложио га за канцелара.[13][14][15] На ванредној партијској конвенцији 14. маја 2022. Нехамер је изабран за председника ОВП-а са 100% гласова.[16]

Нехамер је изразио подршку Израелу током рата у Гази.[17] У октобру 2023. одбацио је позиве на прекид ватре у Гази, рекавши да „Све фантазије о примирјима, прекидима ватре итд. имају ефекат јачања Хамаса у његовој одлучности да настави своје деловање и овековечи овај страшни терор“.[18] У јануару 2024. год критиковао је тужбу Јужне Африке за геноцид Израела над Палестинцима у Гази.[19]

На аустријским законодавним изборима 2024. Нехамерова ОВП је заузела друго место иза Слободарске партије Аустрије (FPÖ), која је освојила већину места у Националном савету. Међутим, ниједна странка у парламенту није пристала да формира коалицију са FPÖ, што је довело до тога да председник Ван дер Белен 22. октобра затражи од Нехамера да формира нову владу.[20]

4. јануара 2025. Нехамер је изјавио да ће се повући са места лидера странке и канцелара, након неуспеха преговора о формирању нове владе.[21]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Нехамер је ожењен колегиницом из ОВП Катарином Нидецки. Имају двоје деце.[22] Пар је добио критике почетком 2020. након што је Катарина именована за портпаролку Министарства одбране, а Херберт Кикл је оптужио владу да ставља унутрашњу и одбрамбену политику "у руке једне породице".[23] Катарина је почела да ради у приватном сектору у односима сa јавношћу у јулу 2020. Нехамеров свекар је бивши водитељ ОРФ а Петер Нидецки.[24]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Karl Nehammer, MSc”. National Council (на језику: немачки). Приступљено 3. 12. 2021. 
  2. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  3. ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021. 
  4. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  5. ^ „Karl Nehammer, MSc”. Meine Abgeordneten (на језику: немачки). Приступљено 8. 1. 2020. 
  6. ^ „From the party headquarters to the Ministry of the Interior”. ORF (на језику: немачки). 2. 1. 2020. 
  7. ^ „Austria to file charges against Turkish spy: interior minister”. Reuters. 1. 9. 2020. 
  8. ^ „Karl Nehammer in a portrait: Mars on the move”. Profil (на језику: немачки). 2. 12. 2021. 
  9. ^ „Vienna shooting: Austria hunts suspects after 'Islamist terror' attack”. BBC. 3. 11. 2020. 
  10. ^ Bell, Bethany (2020-11-07). „Vienna shooting: The night my safe city lost its innocence”. BBC. Приступљено 2021-12-09. 
  11. ^ „Islamist threats: Nehammer's wife and children receive police protection”. Kleine Zeitung (на језику: немачки). 11. 11. 2020. 
  12. ^ „Austrian chancellor resigns after Sebastian Kurz withdraws from politics”. Deutsche Welle. 2. 12. 2021. 
  13. ^ Eder, Marton (2021-12-02). „Austria Braces for Third Leader in Weeks After Political Storm”Неопходна новчана претплата. Bloomberg News. Приступљено 2021-12-09. 
  14. ^ „Immigration hardliner Karl Nehammer to take over as Austrian leader”. The Guardian. 4. 12. 2021. 
  15. ^ „Austria ruling party picks Nehammer for chancellor”. BBC. 3. 12. 2021. 
  16. ^ „Austria's Nehammer formally elected party leader in unanimous vote”. The Local. 14. 5. 2022. 
  17. ^ Lis, Jonathan. „Visiting Israel, leaders of Czech Republic, Austria pledge solidarity against Hamas”. Haaretz.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-01. 
  18. ^ Euractiv. Euractiv”. Euractiv (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-01. 
  19. ^ „Why is the EU silent on South Africa's genocide case against Israel?”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-01. 
  20. ^ „Austria's conservatives to form government after far right is shunned”. www.bbc.com (на језику: енглески). 2024-10-22. Приступљено 2026-03-01. 
  21. ^ „Nehammer tritt zurück: Weg frei für FPÖ-Regierung”. DER STANDARD (на језику: немачки). Приступљено 2026-03-01. 
  22. ^ „'Loyal soldier' takes helm for Austria's conservatives”. France 24 (на језику: енглески). 2021-12-06. Приступљено 2021-12-08. 
  23. ^ „Nehammer's wife becomes defense spokesperson”. Der Standard (на језику: немачки). 5. 1. 2020. 
  24. ^ „Karl Nehammer's delicate mission”. Die Presse (на језику: немачки). 1. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Карл Нехамер на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Нехамер&oldid=30802263”