Пређи на садржај

Карл фон Хазенауер

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл фон Хазенауер
Карл фон Хазенауер, портрет из 1880. године
Лични подаци
Датум рођења(1833-07-20)20. јул 1833.
Место рођењаБеч, Аустријско царство
Датум смрти4. јануар 1894.(1894-01-04) (60 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
ЗанимањеАрхитекта
Уметнички рад
ПравацИсторицизам,
Нео-барок
Најважнија делаМузеј историје уметности у Бечу,
Природњачки музеј у Бечу,
Дворско позориште

Барон Карл фон Хазенауер (нем. Karl Freiherr von Hasenauer; Беч, 20. јул 1833 — Беч, 4. јануар 1894) био је аустријски архитекта. Он је био кључни представник школе Историцизма.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Направио је неколико нео-барокних споменика, многе у близини Рингштрасе у Бечу. Био је ученик Аугуста Сикарда фон Сикардсбурга и Едуарда ван дер Нула. Због великих заслуга, цар Франц Јозеф га је 1873. године унапредио у ранг Фрајхера, што је еквивалентно рангу барона.

Хазенауер је био главни архитекта Светске изложбе у Бечу 1873. године. Заједно са Готфридом Земпером пројектовао је комплекс са Меморијалом Марије Терезије (1874-1888), Музејом историје уметности и Природњачким музејом (1871–1891), Бургтеатром (1874–1888), Вилом Хермес и Новим Хофбургом (1881–1894, завршена постхумно 1913. године).[1]

Бургтеатар у Бечу, снимљено након завршетка, архитекта Карл фон Хазенауер

После сукоба са својим бившим пословним партнером Земпером, Хазенауер је сам радио нову зграду Хофбурга. Сукоб око ауторских права заједничких пројеката траје до данас између присталица Земпера и Хазенауера.[2] Међутим, пошто је старији мајстор Земпер заслужан за Оперу Земпер у Дрездену, Хазенауер добија више заслуга за архитектуру у бечкој Рингштрасе.

Хазенауер је преминуо у Бечу 1894. године. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу (Gruppe 32 A, Nummer 33). 1894. године улица која протиче кроз 18. бечки округ, Веринг, и кроз 19. бечки округ, Деблинг, добила је име Хазенауер штрасе (нем. Hasenauerstraße).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ . „Hasenauer, Carl Freiherr von”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 
  2. ^ „Carl Freiherr von Hasenauer (1833-1894)”. Planet-Vienna (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Hasenauer, Karl Frh. von. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 2, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1959, S. 199 f. (Direktlinks auf S. 199, S. 200).
  • Julius Leisching: Hasenauer, Carl Freiherr von. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 50, Duncker & Humblot, Leipzig 1905, S. 47–51.
  • Erwin Neumann: Hasenauer, Carl Freiherr von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 8, Duncker & Humblot, Berlin 1969. ISBN 3-428-00189-3. стр. 24 f.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_фон_Хазенауер&oldid=30781471”