Карнак (Француска)

Координате: 47° 35′ 05″ С; 3° 04′ 46″ З / 47.5847° С; 3.0794° З / 47.5847; -3.0794
С Википедије, слободне енциклопедије

Карнак
Carnac
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваФранцуска
РегионБретања
ДепартманМорбијан
Становништво
 — (2011-01-01)4227[1]
 — густина129,23/km2
Географске карактеристике
Координате47° 35′ 05″ С; 3° 04′ 46″ З / 47.5847° С; 3.0794° З / 47.5847; -3.0794
Површина32,71 km2
Карнак на карти Француске
Карнак
Карнак
Карнак на карти Француске
Остали подаци
Поштански број56340
Веб-сајтwww.carnac.fr

Карнак (франц. Carnac) је насељено место у Француској у региону Бретања, у департману Морбијан.

По подацима из 2011. године у општини је живело 4227 становника, а густина насељености је износила 129,23 становника/km².

Историја[уреди | уреди извор]

Мегалити у Карнаку

Током неолита када долази до одређеног развоја код људи, долази до појаве такозваних мегалитских цивилизација. Трагове тих мегалитских цивилизација данас углавном проналазимо у разноразним споменицима. Најтипичнији пример тих споменика су menhiri ова реч долази из Келтског језика а значи усправни камен. Менхири су појединачни монолити обично издуженог облика и постављени су у земљу. Обично се налазе у издвојеним положајима или ређе у редовима или круговима. Постоје разноразне недоумице везане за ове мегалитске камене кругове. Верује се да су то примитивна светилишта, сабирна места, астрономске опсерваторије, или неки храмови. Споменике те врсте можемо пронаћи углавном у Скандинавији, Француској и Британији. Најпознатији споменик те врсте свакако је Стоунхенџ у Енглеској, али ако говоримо о импресивности и величини то је свакако Carnac у Француској. Главни мегалити у Carnacu организовани су у три скупине познате под именима "Menec", "Karmario“ i "Kerlescan. На првом од та три налазишта је 1099 менхира који се налазе у 11 редова укупне дужине од 1000 метара. На другом налазишту је 1029 менхира који се налазе у 10 редова укупне дужине веће од једног километра. На трећем налазишту налази се 594 менхира који се налазе у 13 редова и укупне дужине од 900 метара. Треба истаћи да је просечна тежина камења од једне до две тоне. Нажалост већина онога што данас видимо су само остаци. Постоје различита тумачења начина на који је камење превожено. Мишљења око сврхе камења су подељена, наиме неки верују да су рушевине друидског порекла и да представљају начин обожавања предака. Други верују да је реч о слетним стазама за свемирске бродове, док неки верују да је то пентаграм. Неки ипак овом мегалитском споменику придају астрономски значај. Истина о сврси овог камења ће нам највероватније остати мистерија. Треба истаћи и то да ови мегалитски споменици датирају од пре неких 4500 година.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.2011.
3.6363.6553.7333.9624.2434.227

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]