Каролиншка ренесанса
Каролиншка ренесанса је назив за културни препород (образовања, књижевности, грађевинарства) у рано време Династије Каролинга, покренут на двору Карла Великог (742—814). Коришћење појма ренесансе у овом контексту је неодговарајуће јер даје превелику тежину оживљавању антике. Због тога се често користе изрази као што су реформа Карла Великог или каролиншка обнова што боље одговара стварним догађањима у том времену. У време владавине Династије Меровинга дошло је до општег распада црквене организације, литургије, културе писмености и архитектуре. Постоје извештаји о свештеницима који нису довољно владали латинским да коректно изговоре једноставне молитве. Најкасније 777. године Карло Велики окупља на свом двору учене људе из целе Европе. То је осигурало, да је дворска школа још десетинама година остала центар латинских наука (теологија, писање историје, књжевности). У напоре и достигнућа двора за сакупљање, негу и ширење образовања који се без сумње могу назвати програмом реформи, припадају:
- оснивање дворске библиотеке која је обухватала сва доступна дела сакралне уметности, дакле дела црквених отаца и античких аутора;
- развој новог облика писма за писање књига као облик свакодневног писања, такозвани каролиншки минускел, који се у изведеном облику још и данас користи;
- сакупљање и копирање како једноставним писмом писаних текстова нпр. класика на латинском као и илустрованих и богато опремљених литургијских књига, често наслоњених на касноантичку римску и византску традицију;
- краљевске упуте и наредбе (упоредиво са законима у данашњем смислу) којима се црквама и манастирима у царству налаже брига и нега;
- подстицање грађевинарства, и овде посижући за језиком облика римске архитектуре.
Ахенска катедрала је самостални пројект настао под свјесним утицајем С. Витале у Равени (после 526.-547.) коју се у то време сматрали црквом краља Теодориха, и цркве Серђиа и Бакоса у Константинополису (довршена 536.). Огроман значај који се у то време поново почео давати грађевинарству огледа се у репрезентативним грађевинама владара као и у идеји о стварању идеалне манастирске архитектуре у 9. веку.
Свеукупно, значење каролиншке ренесансе за историју западне Европе се једноставно не може довољно високо вредновати. Како су 6. и 7. веку doiста били „мрачна“ стољећа, потицај Карла Великог одиграли су немерљиву улогу у сакупљању разасутог насљеђа антике.[1] Све што је од античке литературе изгубљено, изгубило се пре 9. века. Но просветна реформа која је била постављена чврсто на темељима хришћанског учења није побудила интерес за светску уметност антике. Требало је проћи још 600 година, до праве ренесансе, да се поново „открију“ античке скулптуре.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pierre Riché, Les Carolingiens. Une famille qui fit l'Europe, Paris, Hachette, coll. « Pluriel », 1983 p. 354
Литература[уреди | уреди извор]
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
- Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
- Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
- Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
- Allen, Larry (2009), „Carolingian Reform”, The Encyclopedia of Money, Sta. Barbara: ABC Clio, стр. 59–60, ISBN 978-1-59884-251-7.
- Buringh, Eltjo (2010). Medieval Manuscript Production in the Latin West. Brill Publishers. ISBN 978-9004175198.
- Cantor, Norman F. (1993). The Civilization of the Middle Ages: a completely revised and expanded edition of Medieval history, the life and death of a civilization. HarperCollins. ISBN 978-0-06-017033-2.
- Chambers, Mortimer; et al. (1983), The Western Experience to 1715 (3rd изд.), New York: Alfred A. Knopf, ISBN 978-0-394-33085-3.
- Chown, John F (1994), A History of Money from AD 800, London: Routledge, ISBN 978-0-415-10279-7.
- Contreni, John G. (1984), „The Carolingian Renaissance”, Renaissances before the Renaissance: cultural revivals of late antiquity and the Middle Ages.
- Ferguson, Wallace K. (1974), „Money and Coinage of the Age of Erasmus: An Historical and Analytical Glossary with Particular Reference to France, the Low Countries, England, the Rhineland, and Italy”, The Correspondence of Erasmus: Letters 1 to 141: 1484 to 1500, Toronto: University of Toronto Press, стр. 311—349, ISBN 978-0-8020-1981-3.
- Grier, James (пролеће 2003), „Ademar de Chabannes, Carolingian Musical Practices, and "Nota Romana”, Journal of the American Musicological Society, 56 (1), [University of California Press, American Musicological Society], стр. 43—98, JSTOR 10.1525/jams.2003.56.1.43, doi:10.1525/jams.2003.56.1.43.
- Innes, M. (1997), „The classical tradition in the Carolingian Renaissance: Ninth-century encounters with Suetonius”, International Journal of the Classical Tradition.
- Munro, John H. (2012), „The Technology and Economics of Coinage Debasements in Medieval and Early Modern Europe: With Special Reference to the Low Countries and England”, Money in the Pre-Industrial World: Bullion, Debasements, and Coin Substitutes, Pickering & Chatto, republished 2016 by Routledge, стр. 30 ff, ISBN 978-1-84893-230-2.
- Nelson, Janet L. (1986), „On the limits of the Carolingian renaissance”, Politics and Ritual in Early Medieval Europe.
- Scott, Martin (1964), Medieval Europe, New York: Dorset Press, ISBN 978-0-88029-115-6.
- Suchodolski, Stanislaw (1983), „On the Rejection of Good Coin in Carolingian Europe”, Studies in Numismatic Method: Presented to Philip Grierson, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 147–152, ISBN 978-0-521-22503-8.
- Thorndike, Lynn (1943), „Renaissance or Prenaissance?”, Journal of the History of Ideas, No. 4, стр. 65 ff.
- Trompf, G.W. (1973), „The concept of the Carolingian Renaissance”, Journal of the History of Ideas, стр. 3 ff.
- Verhulst, Adriaan (2002). The Carolingian Economy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00474-9.
Спољашња уметност[уреди | уреди извор]
- The Carolingian Renaissance, BBC Radio 4 discussion with Matthew Innes, Julia Smith & Mary Garrison (In Our Time, Mar, 30, 2006)