Карољ Лајко

С Википедије, слободне енциклопедије
Карољ Лајко
Карољ Лајко, југословенски боксер 1959-1973
Лични подаци
Датум рођења(1943-10-11)11. октобар 1943.(80 год.)
Место рођењаБечеј, Мађарска
Држављанство Србија
Висина173 cm
Маса67 kg
Спортске информације
СпортБокс
Године активности19591973.
КлубБК Братство и јединство Бечеј
БК Црвена звезда Београд
БК Динамо Панчево

Карољ Лајко (Бечеј, 11. октобар 1943Панчево, 8. јун 2020[1]) бивши је југословенски боксер у велтер категорији.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Карољ Лајко је рођен 11. октобара 1943. године у Бечеју. Завршио је основну и средњу школу у Бечеју и Факултет спорта и физичког васпитања у Београду.

Боксом је почео да се бави 1959. године у боксерском клубу „Братство и јединство” Бечеј, где је на омладинским ревијама имао 18 победа од 18 мечева. 1960. године постаје омладински првак Југославије у перолакој категорији. Те исте године 29. новембра, на београдском сајмишту учествује на "Меч шампиона за златну рукавицу", као изузетно талентовани младић против Звонимир Вујинa. 1961. у Београду постаје омладински првак Југославије у полувелтер категорији. Следеће године приступа Боксерски клуб Црвена звезда, постаје првотимац и учествује у екипном освајању Куп-a "Маршала Тита". 1963. и даље боксује за клуб и постаје сениорски кандидат за репрезентацију Југославије за Европски шампионат у Москви.1964. године одлази на одслужење војног рока.1965. године се враћа и приступа боксерском клубу "Динамо" из Панчева, где постаје државни првак у појединачној категорији и репрезентативац. Исте године у Београду на појединачном првенству Балкана осваја бронзану медаљу.1967. године поново постаје првак државе у велтер категорији, а у Истанбулу на појединачном првенству Балкана осваја бронзану медаљу, изгубивши од Кемала Сандала четвороструког првака Балкана. Потребно је истаћи да је исте године и са БК "Динамо" био вицешампион државе у екипном првенству. 1968. године постаје капитен екипе БК "Динамо" те године освајају титулу "Екипног шампиона Југославије". За ту годину вредно је напоменути и да је био кандидат за Олимпијске игре у Мексику, али на задњем тесту против Источне Немачке изгубио са 3:2 од Манфреда Волкеа, који је у Мексику постао олимпијски првак.1969. године поново постаје првак државе и учествује на појединачном првенству Европе у Букурешту у полусредњој категорији. И даље остаје репрезентативац до 1970. године, а од 1971. наступа само за "Динамо" све до 1973. После првог и јединог пораза (од 1965. до 1973. није изгубио ни један једини меч у Панчеву) на панчевачком рингу доноси дефинитивну одлуку да напусти активно бављење боксом. Укупан биланс мечева је импресивних 293 меча. Од 1969-73. поред активног бављења боксом, водио и омладинску школу бокса, са звањем виши тренер бокса, коју је завршио са великим именима Југословенског спорта.1973. у септембру из БК "Динамо" прелази да ради као професор физичког васпитања у гимназији "Урош Предић" y Панчевy.1974. године полаже судијски испит и постаје боксерски судија, а 1975. постаје Савезни боксерски судија.1978. године, због породичних обавеза и презаузетости није био у могућности да обавља даље судијску функцију. После повлачења са судијске функције остао је у Панчеву где је живео са супругом Маријом, са којом има два сина — Кароља и Атилу.

Преминуо је 8. јуна 2020. у Панчеву. Сахрањен је на Католичком гробљу у Панчеву.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Омладински шампион Југославије у перолакој категорији - 1960.
  • Омладински шампион Југославије у полувелтер категорији - 1961.
  • Треће место у појединачном првенству државе за сениоре - 1962.
  • Два пута Шампион Југославије у велтер категорији - 1966. и 1967.
  • Шампион Југославије у полусредњој категорији - 1969.
  • Два пута осваја Бронзану медаљу на Балканијади - 1965. и 1966.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Преминуо Карољ Лајко - легенда југословенског бокса”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-11-22. 
  2. ^ Панонски бомбардери, Вукмировић Ђорђе (PDF). 2006. Приступљено 30. 3. 2019. 
  3. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Преминуо Карољ Лајко - легенда југословенског бокса”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-11-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]