Карпатско наречје русинског језика

карпатско наречје русинског језика
Говори се у	Украјина, Пољска, Словачка, Мађарска, Румунија
Језичка породица	индоевропски балтословенски словенски источнословенски русински карпатско наречје русинског језика
Писмо	русинска ћирилица
Језички кодови
ISO 639-3	–

Карпатско наречје русинског језика, такође познато и као источно или северно карпатско-русинско наречје, једно је од два основна наречја јединственог русинског језика. Овим наречјем, које обухвата неколико дијалеката, говори онај део русинског народа који живи у својим матичним карпатским областима, првенствено на подручју Закарпатске области у данашњој Украјини, а такође и у суседним крајевима на југоистоку Пољске, североистоку Словачке, североистоку Мађарске и северу Румуније.

Језичку баштину карпатских Русина одликује велика дијалектолошка разноврсност, на шта се надовезује и низ сложених етнолингвистичких и социолингвистичких питања, тако да у оквирима русинистике (и шире у оквирима славистике) постоји неколико дефиниција овог језичког корпуса, а такође и неколико различитих класификација карпатско-русинских регионалних дијалеката и локалних говора (субдијалеката).

Карпатско наречје русинског језика (дијалектолошка подела)

Иако су признањем русинског језика као мањинског језика у Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији створени предуслови за пуну језичку афирмацију и стандардизацију локалних русинских дијалеката, такво признање је изостало у случају Украјине, која још увек није признала пуну националну самобитност русинског народа, услед чега се русински језик од стране украјинских лингвиста третира као део ширег украјинског језичког корпуса.

Многа питања која се односе на статус и класификацију овог наречја (и русинског језика у целини), предмет су бројних расправа и спорова у стручним лингвистичким круговима, а такође и у широј русинској, односно словенској јавности.

Крајем 2019. године, поједини лингвисти су извршили покушај поделе јединственог русинског језика на два посебна језика, путем уздизања овог (карпатско-русинског) и другог (панонско-русинског) наречја на статус посебних језика, са предложеним називима: Источнорусински језик и Јужнорусински језик, али предлог за поделу, односно укидање јединственог русинског језика путем стварања два посебна (одвојена) језика, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).

Види још

• Русини
• Русинистика
• Русински језик
• Русинска ћирилица
• Панонско наречје русинског језика
• Лемки
• Русини у Румунији
• Источнословенски језици
• Украјински језик
• Украјинизација

Литература

• Barić, Eugenija (2007). Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 
• Варґа, Михайло, ур. (1997). Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох). Руски Керестур: Руска матка. 
• Капраль, Михаил (2000). „Венгерская русинистика: Вторая жизнь литературных памятников” (PDF). Opera Slavica. 10 (2): 33—36. 
• Kushko, Nadiya (2007). „Literary Standards of the Rusyn Language: The Historical Context and Contemporary Situation”. The Slavic and East European Journal. 51 (1): 111—132. 
• Magocsi, Paul R. (1973). „An Historiographical Guide to Subcarpathian Rus'” (PDF). Austrian History Yearbook. 9: 201—265. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 30. 05. 2021. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Magocsi, Paul R. (1978). The Shaping of a National Identity: Subcarpathian Rus', 1848–1948. Cambridge: Harvard University Press. 
• Magocsi, Paul R. (1988a). Carpatho-Rusyn Studies: An Annotated Bibliography. 1. New York: Garland. 
• Magocsi, Paul R. (1988b). Carpatho-Rusyn Studies: An Annotated Bibliography. 2. New York: Garland. 
• Magocsi, Paul R. (1999a). Of the Making of Nationalities There is No End. 1. Boulder: East European Monographs. 
• Magocsi, Paul R. (1999b). Of the Making of Nationalities There is No End. 2. Boulder: East European Monographs. 
• Маґочій, Павел Роберт, ур. (2004). РусинЬскый язык. Opole: Uniwersytet Opolski: Instytut Filologii Polskiej. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Plišková, Anna (2007). Rusínsky jazyk na Slovensku: Náčrt vývoja a súčasné problémy (PDF). Prešov: Metodicko-pedagogické centrum. 
• Плїшкова, Анна, ур. (2008). Русиньскый язык меджі двома конґресами (PDF). Пряшів: Світовый конґрес Русинів. 
• Plishkova, Anna (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs. 
• Плїшкова, Анна; Копорова, Кветослава; Ябур, Василь (2019). Русиньскый язык: Комплексный опис языковой сістемы в контекстї кодіфікації. Пряшів: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. 
• Рамач, Јанко Ђ. (2013). „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 24: 457—475. 
• Rychlík, Jan; Rychlíková, Magdaléna (2016). Podkarpatská Rus v dějinách Československa 1918–1946. Praha: Vyšehrad. 
• Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово. 
• Himka, John-Paul (1999). Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press. 
• Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2015). „Language and Language Policy in Transcarpathia between the Two World Wars” (PDF). Minority Studies: Demography, Minority Education, Ethnopolitics. 18: 93—113. 
• Шевченко, Кирилл (2019). „Первая мировая война 1914-1918 г. и Карпатские Русины: Нациестроительсто вопреки идентичности”. Политичка историја Словена између мита и стварности. Београд: Институт за политичке студије. стр. 364—378. 

Спољашње везе

• Світова академія русиньской културый: Язык