Картографија
Картографија (грчки: Χάρτης - карта и graphein - писати) је наука која се бави изучавањем и израдом карата и глобуса. Карте су се традиционално израђивале помоћу оловке и папира, али напредак и распрострањеност рачунара је револуционализовао картографију. Већина карата комерцијалног квалитета се данас праве помоћу неког од програма за израду мапа који спада у једну од ових основних типова; CAD, ГИС, или специјализовани програми за илустрацију мапа.
Карте представљају помоћ у сагледавању просторних података. Просторни податак се прикупља мерењем и може бити чуван у бази података, из које се може лако извући за различите потребе. Тренутна стремљења у овој области се удаљавају од аналогних метода израде мапа а према креирању све динамичније, интерактивне карте којом се може дигитално манипулисати.
Картографија комбинује и уметност и науку, обухватајући употребу симбола као представнике одређених географских феномена и способност сагледавања света у апстрактном пропорционално умањеном облику. Картографска премиса се заснива на томе да је свет могуће мерити и да је на основу тога могуће направити поуздану представу или модел те стварности.
Историја[уреди]
Карте представљају саставни део људске историје. Није познато када је настала прва (можда пре 8.000 година - али свакако пре писане речи).[1] Познато је да су постојале у Европским културама, на Средњем истоку, Кини, Индији и другим деловима света.
Најстарија сачувана мапа се тренутно налази као зидна слика древног турског града Катал Хуџука која је датирана као настала крајем 7 миленијума п. н. е.[2]
Мапа мунди је генерални назив којим се именују европске карте света из Средњег века. Познато је за око 1,100 оваквих карата да постоје и дан данас. О њих, око 900 је пронађено као илустрација у рукописима а преостале су направљене као појединачни документи[3].
У добу великих географских открића од 15. века до 17. века, картографи су прецртавали раније карте (од којих су неке нису мењане вековима) и цртали своје базиране на опажањима истраживача и новим техникама геометарског мерења. Откриће компаса, телескопа и секстанта омогућило је повећање тачности приказа на карти.
Подела картографије[уреди]
С обзиром на карактер делатности којом се бави постоје:
- научна картографија (картографска наука) - у коју спадају
- теоретска
- експериментална, и
- производна картографија (картографска техника)[4]
Могуће су и друге поделе картографије. Тако нпр. према врсти садржаја који се приказује, а који је био предмет истраживања, могуће је картографију поделити на:
- географску
- општегеографску (топографска, хорографска итд.)
- тематску (геолошка, економска, историјска итд.), и
- космичку.
Референце[уреди]
- ^ Чланак: Најстарије познате карте, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Најстарија карта Архивирано на сајту Wayback Machine (август 22, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ J.B.Harley and David Woodward: The History of Cartography Volume 1: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean, Chicago and London, University of Chicago Press, 1987. ISBN 0-226-31633-5.
- ^ М. Петерца, Н. Радошевић, С. Милисављевић, Ф. Рацетин: Картографија, Војногеографски институт, Београд, 1974.
Спољашње везе[уреди]
| Картографија на Викимедијиној остави. |
| Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |