Касна Харапа култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географија Ригведа, Ригведске реке; показано ширење културе Сват и Касна култура Харапа.
Историја Јужне Азије
Flag of Bhutan.svg Flag of Maldives.svg Flag of Pakistan.svg Flag of India.svg Flag of Bangladesh.svg Flag of Sri Lanka.svg Flag of Nepal.svg
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанат · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагара царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.-
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

Касна култура Харапа је развијена у северном делу цивилизације Долине Инда око 1900. п. н. е. и око области Панџаба. Названа је по гробљу у "области Х" у Харапи.

Касна култура Харапа је део панџапске фазе, једне од три културних фаза развијених у Ери локализације Традиције Долине Инда.[1][2]

Карактеристике ове културе укључују:

  • Кремирање људских посмртних остатака. Кости су остављене у осликаним глиненим урнама. То се разликује од цивилзације Инда где су тела покопана у дрвеним сандуцима. Покопи у урнама и "гробни костури" су били готово истовремени. [3]
  • Црвена грнчарија, осликана црно с призорима антилопа, паунова, сунца и звезда с другим третманима површине него у ранијим периодима.
  • Експанзија насеља на исток.
  • Пиринач постаје главна пољопривредна култура.
  • Очигледан распад раније широко распрострањене трговачке мреже карактеристичне за цивилизацију Инда, с обзиром да се више не користе морске шкољке.
  • Наставак коришћења опека за градњу.

Касна култура Харапа такође "показује јасне биолошке афинитете" с ранијим становнишптвом Харапе. [4]

Археолог Кенојер је приметио да ова култура "може само одражавати промену фокуса организације насеља у односу на раније харапанске фазе, а не културни дисконтинуитет, градски распад, спољне инвазије и напуштање налазишта, што је све било сугерисано у прошлости." (Кенојер 1991: 56).

Остаци ове културе датирају од око 1900. п. н. е. до око 1300. п. н. е.. Заједно с Културом гробова Гандаре и Културом грнчарије обојене окером се код неких историчара сматра зачетком Ведске цивилизације.

Извори[уреди]

  1. Kenoyer, J. Mark (1991). „The Indus Valley tradition of Pakistan and Western India”. Journal of World Prehistory. 5: 1—64. 
  2. Jim G. Shaffer. 1992. "The Indus Valley, Baluchistan and Helmand Traditions: Neolithic Through Bronze Age." In Chronologies in Old World Archaeology. Second Edition. R.W. Ehrich, (Ed.). Chicago: University of Chicago Press. I:441-464, II:425-446.
  3. Sarkar, S.S. 1964. Ancient Races of Baluchistan, Panjab, and Sind.
  4. Kenneth A.R. Kennedy. 2000, God-Apes and Fossil Men: Palaeoanthropology of South Asia Ann Arbor: University of Michigan Press. pp. 312; also Encyclopedia of Indo-European Culture (JP Mallory with D. Q. Adams). Fitzroy-Dearborn, London and Chicago. 1997. pp. 103 and 310